Uticaj medija masovnih komunikacija na vaspitno-obrazovni rad u predškolskom uzrastu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj medija masovnih komunikacija na vaspitno-obrazovni rad u predškolskom uzrastu". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


S E M I N A R S K I R A D
Tema:
UTICAJ MEDIJA MASOVNIH KOMUNIKACIJA NA VASPITNO-OBRAZOVNI RAD U PREDŠKOLSKOM UZRASTU
U V O D
Savremeni civilizacijski tokovi kreću se u pravcu informatičkog društva, pa se postavlja pitanje uticaja informatičkih tehnologija i medija, na svet deteta i njegov razvoj uopšte. Ova tema se može sagledati sa različitih aspekata. U svakom slučaju, činjenica je da mediji imaju značajno mesto u životu mališana, da imaju moć da utiču na njihovo saznavanje i emocije, da su pojedini mediji veoma privlačni i okupiraju pažnju dece.
Prisutnost savremenih medija u kući i vrtiću može imati pozitivan uticaj
na način dečijeg upoznavanja okoline u kojoj živi, bogaćenju njegovog iskustva…Deca koja dolaze iz takvih sredina, trebalo bi da su bolje informisana, da se lakše snalaze u svetu, da lakše komuniciraju sa okolinom i da će pre emocionalno i intelektualno sazreti. Nažalost, prisutnost savremenih medija u kući, nije nikakva garancija bržeg i boljeg razvijanja intelektualnih i drugih sposobnosti deteta, niti garancija njegove bolje informisanosti. Mediji su samo jedan od značajnih faktora u kreiranju medijske kulture deteta, ali jedino uz razumsku pomoć odraslih iz njegovog okruženja, pre svih roditelja i vaspitača.
Savremeni rad u vrtiću, pored klasičnih didaktičkih sredstava, zahteva i primenu audiovizuelnih sredstava i drugih vrsta medija. Novi sadržaji, tempo života i promene, zahtevaju modernizaciju i procesa rada, i sadržaja, i usvajanja novih znanja. Ulaskom sveta u formatičku eru u kojoj se brzo razvijaju nauka i tehnika, kultura i umetnost, neophodno je uvesti i novoobrazovnu tehnologiju, koja bi pratila savremene tokove.
2
2. RAZVOJ DEČJEG MIŠLJENJA
Kao što je psihološkim istraživanjima utvrđeno, svaki uzrast karakterišu za njega specifične forme mišljenja i saznavanja koje se, kada je u pitanju predškolsko dete, razlikuju od mišljenja i saznavanja odraslog čoveka. Otuda i vaspitno-obrazovni rad, koji se sa njima obavlja, ima osobenosti koje se, sa jedne strane, ogledaju u uvažavanju pomenutih specifičnosti, ali i postupcima, koje treba da umanje ostajanje na njima i, eventualno, negativne uticaje ovih specifičnosti na naredni razvojni stupanj.
Najelementarniji oblik mišljenja, koji se prvi javlja kod dece ranih uzrasta, je praktično-opažajno mišljenje. Njegovo osnovno obeležje je tesna povezanost misaonih procesa sa praktičnim radnjama. U prve četiri godine života, deca mogu kao predmet svojih misli da imaju samo ono što vide, čuju ili mogu uhvatiti rukama, a tako rešavaju i zadatke kojih se prihvate. Pri kraju prve ili na početku druge godine, dete rešava praktične zadatke koji uključuju mišljenje. U raznim situacijama dete se snalazi tako što što neka svoja praktična iskustva koristi u novim uslovima.
Govor postepeno ima sve značajniju ulogu. Kod trogodišnjeg deteta zapažamo dve istovremene aktivnosti, govornu i intelektualnu aktivnost, koje su usmerene ka rešavanju zadatka. To je više govor povodom zadatka.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET