Uticaj grupe vršnjaka na vaspitanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj grupe vršnjaka na vaspitanje". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Uvod
U ovom istračivačkom radu pisaćemo o uticaju vršnjačkih grupa na vaspitanje. Ova tema je veoma opširna ali mi se u ovom radu fokusiramo na decu u vrtićima i predškolskim ustanovama, a pre svega u vrtićima jer je tu uticaj vršnjačkih grupa veoma izražen, a i to je prevashodno polje mog interesovanja. Vaspitanje kao pojam ima mnogo segmenata i mnogog faktora koji na njega deluju, vršnjačke grupe s jedan od tih faktora. Vaspitanje je delatnost prisutna u svakom životnom dobu čoveka. Ono je neophodno za formiranje ličnosti čoveka i traje koliko ljudsko društvo i provlači se kroz ljudski život od rođenja do smrti.
Kada se govori o vaspitanju neophodno je pomenuti da je cilj vaspitanja formiranje svestrano razvijene ličnosti, pomenuti cilj neće biti ostvaren ako svi faktori formiranja ličnosti deluju na društveno prihvatljiv način. Jedan od neophodnih faktora pravilnog formiranja ličnosti jesu vršnjačke grupe. Vršnjačke grupe su neophodne u procesu vaspitanja, one povećavaju kod članova želju za saznanjem, osećanje sigurnosti i samostalnosti i pre svega omogućavaju pojedincima da pravilno funkcionišu u grupama u kojma će se naći u kasnijim periodima života. Društveni karakter čoveka je u udruživanju sa drugim ljudima. Čovek se udružuje sa drugim ljudima radi ostvarivanja zajedničkog cilja interesa ili potreba. Zbog navedene potrebe čoveka za udruživanjem sa drugim ljudima nastaju društvene grupe. Grupa u užem smislu je skup ljudi, koji karakterišu sledeće osobine: ako grupa prihvata pojedinca i ako se pojedinac smatra članom grupe;ako svi članovi imaju zajedničke ciljeve; ako se isto ili slično ponašaju prema društvenoj okolini; ako članovi imaju ista ili slična interesovanja; i na kraju, ako imaju iste ili slične osobine ličnosti i sl.
Navedene karakteristike su presudne za prerastanje običnog skupa dece u grupu, a ona se može definisati kao skup pojedinaca i njihovih osobina od kojih zavisi funkcionisanje grupe.
Teorijski deo
Vršnjačke grupe
Vršnjačke grupe nastaju, u većini slučajeva, kada mladi često dolaze u kontakt sa vršnjacima. Kontakti se vrše kroz igru i slične oblike druženja, na taj način mladi međusobno upoznaju lične osobine i interesovanja, što dovodi do sve češćih i intezivnih druženja i samim tim formiranja vršnjačkih grupa. Formiranje vršnjačkih grupa bitno je za socijalizaciju ličnosti u periodu adolescencije jer "potreba da bude prihvaćen od druge dece razvija kod pojedinih osećanje sigurnosti i samostalnosti, sposobnost komunikacije i težnja za prijateljstvom i popularnošću". Formiranje grupa je i veoma bitno ili bolje reći neophodno za pravilno vaspitanje pojedinaca.
U periodu adolescencije se razvija potreba za ličnim identitetom i autonomijom, tada zajedničke vršnjačke aktivnosti proširuju vidike pojedinaca, što dovodi do uspostavljanja sopstvenih stavova i ličnih vrednosti pojedinaca.
Za vršnjačke grupe neophodna je emocionalana povezanost članova. Ovakva vrsta veze javlja se kao posledica zajedničkih aktivnosti koje pojedinci obavljaju sa budućim drugovima u grupi. Pored, neophodnih, zajedničkih aktivnosti potrebno je i postojanje međusobne simpatije, istovremeno je potrebno posedovanje "svesnih i manje svesnih predstava i zamišljanja o tome kakva je saradnja poželjna i kakva treba da je osoba sa kojom se druguje".
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET