Socijalna inetrakcija dece i odraslih | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalna inetrakcija dece i odraslih". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УВОД
Улога и утицај васпитача на развој говора знатан је још од најранијих дана, али је преовлађујући, па и пресудан, од треће године па надаље. Може се рећи да је до треће године преовлађујући утицај мајке.
Васпитач своју улогу у развоју говора остварује, пре свега, као партнер детету у говорној комуникацији. Иако је улога васпитача као партнера у говорној комуникацији иста на свим узрастима, ипак понашање у процесу није исто и условљено је првенствено узрастом деце с којом ради. Не може се васпитач једнако понашати у раду с дететом од једне године и шест година. Он ће у првој години у својој комуникацији с дететом користити много више невербална средства (мимику, гест, пантомимику), али ће све то редовно пратити говором, но не и тепањем. Детету се треба обраћати топло, мајчински, присно.
Говорна комуникација која се одвија између васпитача и деце у току читавог боравка у установи, на свим активностима и у свим ситуацијама, треба да буде примерена узрасту и са правом мером употребе вербалних и невербалних средстава. Са растом детета васпитачева говорна комуникација поприма стручније опхођење, претежно вербалну комуникацију, али никако преозбиљну, застарело школску, у којој би се сувише критички односили према некоректностима у говорној комуникацији деце.
Говор је нит која повезује све активности, све дечје делатности, целокупан заједнички боравак у установи. Васпитач као партнер у комуникацији са децом својим говором мора да служи као узор доброг говорења, јер је такав говор најбоље очигледно средство. Међутим, васпитачева улога је још значајнија у подстицању деце на говорну активност, у мотивацији да учествују у комуникацији. И у мотивацији, као и у говору, васпитач мора да води рачуна о узрасним и говорно-изражајним могућностима деце.
Васпитач треба да има у виду чињеницу да постоје различити типови деце: да има деце која су ћутљива и повучена, деце која говоре само када су нешто питана и деце која воле да причају и више него што је потребно. Приликом мотивације деце за причање, важно је стварати подстицаје и расположење за говор и причање повучене деце, али при том никако не спутавати говорљиву децу. Треба стварати такве групе деце за играње у којима ће свакако бити понеко говорљиво дете које ће изазвати на разговор осталу децу.
Социјалне вештине
Понашање које се догађа при социјалним интеракцијама називамо социјалним вештинама . Међуљудска комуникација била би немогућа кад не бисмо могли протумачити невербалне знакове друге особе и адекватно на њих реаговати .
Размишљање о међуљудској интеракцији на овај начин довело је до разумевања и развоја терапијских поступака који се назива Тренинг социјалних вештина или ТСВ . Мицхаел Аргyле описао је главне аспекте социјалних вештина.
Оне су усмерене ка неком циљу , као што је остављање утиска или преношење емоционалних стања , селективне су и захтевају контролу над оним што се каже и како се каже . Од велике је важности како оно што се каже и учини делује на другу особу , као и усклађивање временског распореда својих реакција како би пристајале саговорнику . Свака особа независно делује на другу особу и способна је емпатизирати с тиме што друга особа мисли и осећа . И наравно , друге људе привлачимо ако сматрају да боравак с нама пружа награду. "Укратко , рећи да је неко социјално вешт значи да та особа поседује перцептивну осетљивост, "слаже се " с невербалним понашањем других , контролише сопствено понашање и има способност да преузме улогу другога.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET