Studija izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Studija izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru". Rad ima 29 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
STUDIJA IZVODLJIVOSTI ZA SRBIJU I CRNU GORE
Beograd, decembar, 2006.
Studija izvodljivosti
4
Studija izvodljivosti
SADRŽAJ:
Evropska unija ................................................................................................. 4 Studija izvodljivosti......................................................................................... 6 Politički kriterijumi ............................................................................... 8 Ekonomski kriterijumi .......................................................................11 Sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz SSP-a .........15 Saopštenje komisije ......................................................................................19 Uvod ...................................................................................................19 Odnos između Evropske unije i Srbije i Crne Gore...........................19 Ustavna i pravna pitanja.....................................................................20 Procena ...............................................................................................22 Rezime Saopštenja komisije ..............................................................25 Zaključak ......................................................................................................26 Literatura ...................................................................................................... 29
5
Studija izvodljivosti
I EVROPSKA UNIJA
Evropska unija je zajednica 25 evropskih država. Unija je formirana pod sadašnjim imenom ,,Ugovorom o Evropskoj uniji“ više poznatim pod ,,Mastrihtski ugovor“ 7.2.1992. godine. Mnogi aspekti su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih pedesetih godina prošlog veka. Aktivnos Evropske unije se ispoljava u mnogim sferama od ekonomske politike i politike ydravstva do inostranih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje po na osob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima. EU je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, agrokulturi, trgovini i zaštiti životne sredine; kao konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača i unutrašnjoj politici i kao međunarodna organizacija u spoljnoj politici.Glavna oblast na kojoj Evropska unija počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenom od strane 12 članica) i zajedničkoj agrokulturnoj politici. 29. oktobra 2004 godine predsednici i premijeri evropskih država doneli su prvi ustav Evropske unije, koji trenutno čeka ratifikaciju pojedinačno svake zemlje potpisanice. Ratifikacija je trenutno suspendovana jer su ustav odbili glasači na referendumu u Francuskoj i Holandiji. Pravna osnova Evropske zajednice su ugovori između njenih članica. Oni su donošeni tokom godina. Prvi takav ugovor bio je ,,Ugovor u Parizu“ (1951) kojim je oformljena između šest evropskih zemalja Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC). Ovaj ugovor je istekao pre donošenja kasnijih ugovora. Sa druge strane, ,,Rimski ugovor“ (1957) i dalje traje; a posle njega je donet ,,Mastrihtski ugovor“ (1992) koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Prvog maja 2004. godine Evropska unija je doživela peto, do sada najveće proširenje kada je u integraciju ušlo deset novih zemalja (Mađarska, Slovenija, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija, Poljska, Estonija, Malta i Kipar – grčki deo). 2007 godine se očekuje ulazak Bugarske i Rumunije. Sedmi krug proširenja odnosio bi se na ulazak balkanskih zemalja u Evropsku uniju – Hrvatske, Bosne i Hrcegovine, Srbije i Crne Gore, Makedonije i Albanije. Napredovanje ovih zemalja u procesu integracije zavisi, pre svega, od sposobnosti svake zemlje da sprovede ekonomske i političke reforme i usvoje bazične principe Evropske unije. U maju 1999. godine na predlog Evropske komisije započet je Proces stabilizacije i asocijacije kao strateški pristup Evropske unije zemljama Zapadnog
6
Preuzeto sa interneta
1
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET