Projektovanje organizacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Projektovanje organizacije". Rad ima 120 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

DIMENZIJE I FAKTORI ORGANIZACIONE STRUKTURE
Dimenzije org strukture su sastavni elementi organizacione strukture. Njih vezujemo za parametarski pristup u izgradnji org strukture.
-
podela rada – specijalizacija
departmentalizacija
decantralizacija
koordinacija
Lawrence i Lorsch izdvajaju dve osnovne dimenzije: diferencijaciju (koja obuhvata podelu rada i decentralizaciju) i integraciju (departmentalizacija i koordinacija)
Faktori org strukture su konzistentni uticaji na njene dimenzije. Njih vezujemo za situacioni (kontigentgni) pristup u izgradnji org strukture.
tehnologija
okruženje
strategija
veličina
faza životnog ciklusa organizacije
starost organizacije
moć
Dimenzije organizacione strukture
Podela rada
Podela rada je isto što i specijalizacija.
Podela rada je postupak svodjenja kompleksnosti ciljeva na sposobnost i sredstva članova organizacija. Ili, konkretnije rečeno, podela rada je postupak koji se sastoji iz dve faze: raščlanjivanja ukupnog zadatka, i dodeljivanja tih delova nosiocima izvršavanja.
Raščlanjivanje se vrši po kriterijumima (po Kosiolu): izvršenja, objekta, ranga, faze i svrhe.
Dodeljivanje zadataka se vrši tako što se elementarni zadaci, nastali raščlanjivanjem, grupišu, tako da po svom rasponu odgovaraju pojedincu ili grupi, i dodele se tom pojedincu ili grupi.
Razlikujemo:
horizontalnu komponentu podele rada – to je gore pomenuti raspon zadataka
vertikalnu komponentu – toje stepen samostalnosti u izvršavanj tog zadatka
Danas se nastoji maximizirati raspon, toliko da se on redje vezuje za pojedince, već za timove, a dalje oni autonomno vrše podelu medjusobno.
Sto se tiče samog stepena specijalizacije, tj da li je bolja veća ili manja specijalizacija, on se može odrediti sa dijagrama, str 11.
Znači, ni premala ni prevelika, zbog troškova koordinacije. Osim troškova koordinacije, kao glavnog argumenta, možemo pomenuti i ostale (tabela str12). Na primer, visoka specijalizacija znači manje stresa, ali repetitivan i monoton posao, nižu kvalifikaciju zaposlenih, itd. Za nižu je sve obrnuto, više stresa, bez monotonije, potrebna je viša kvalifikacija, id. Drugim rečima, argumetni koje treba uzeti u obzir prilikom odredjivanja da li će specijalizacija biti visoka/niska su organizacioni i psiho-socijalni.
Od svih organizacionih faktora, na specijalizaciju najviše utiču sredina, tehnologija i veličina preduzeća:
Sredina
Ako je stabilna, specijalizacija je izraženija, i obnuto.
Tehnologija
Karakter tehnološkog procesa direktno uslovljava podelu rada, ovo je faktor koji najviše uiče na podelu rada.
Veličina organizacije
Veća preduzeća po broju zaposlenih imaju izraženiju podelu rada.
Postupak podele rada
Se sastoji iz analize (raščlanjivanja) i grupisanja/dodele posla nosiocima. O grupisanju i dodeli nije ništa pisao, osim što je ponovio da se ono vrši za timove, a redje za pojedince.
Analiza (raščlanjivanje) se može po Kosiolu odvijati prema kriterijumima:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET