Efekti stresa i posledice za organizaciju i njeno poslovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Efekti stresa i posledice za organizaciju i njeno poslovanje". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

MEGATREND UNIVERZITET
Fakultet za poslovne studije
Beograd
EFEKTI STRESA I POSLEDICE ZA ORGANIZACIJU I NJENO POSLOVANJE
seminarski rad
Beograd, mart 2010.
SADRŽAJ
1. UVOD 3
2. STRES 4
2.1. Izvori stresa 4
2.2. Reakcije na stres 7
3. EFEKTI STRESA 8
3.1. Efekti stresa na zdravlje 9
3.2. “Burn-out” sindrom 9
4. UPRAVLJANJE STRESOM 11
4.1. Opšte preporuke 11
4.2. Organizacije u borbi protiv stresa 13
4.2.1. Kick boks 13
4.2.2. Team building 13
4.2.3. Ericson 14
5. ZAKLJUČAK 14
6. LITERATURA 15
7. POPIS PRILOGA, TABELA, SLIKA I DIJAGRAMA 15
UVOD
Ne kaže se slučajno da sve ima svoju cenu, pa tako i moderno doba, koje inače donosi mnoge blagodeti napredne civilizacije, ima i svoju "tamnu stranu medalje". Čovek se trudi da prati savremeni trend razvoja, ali kako se taj tempo pojačava, sve više je izložen različitim psihološkim udarima.
Današnji čovek je sve manje fizički aktivan, zahvaljujući zahuktalom razvoju nauke i tehnike, koje omogućavaju da se njegovo kretanje svede na najmanju moguću meru. Zarobljen urbanim, ubrzanim načinom života, opterećen stresovima i velikim psihofizičkim naprezanjima na poslu, on se po okončanju radnog vremena oseća veoma umorno – slomljeno, potišteno, depresivno, bezvoljno i apatično. Postavlja se pitanje gde to vodi i čemu služe stečena materijalna dobra, ako je toliko iscrpljen da ne može u njima da uživa. Šta moderni čovek treba da učini da bi lakše podneo svakodnevne obaveze?
Termin “stres” postao je neizostavan deo komunikacije. Gotovo na svakom koraku, a posebno u poslovnom okruženju, možemo čuti stalne razgovore o stresu zbog posla ili gubitka posla, prevelikih obaveza i opterećenja, nedostatka vremena, porodičnih problema i ostalih brojnih spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni čudo što je tako kad su svuda oko nas takozvani stresori, odnosno podražaji koji negativno deluju na organizam i psihu. Kada nam više ne uspeva da upravljamo stresom i ublažimo ga, telesni odbrambeni mehanizmi slabe i postajemo podložni bolestima. Procenjuje se da je više od 75% bolesti prozrokovano baš stresom. Sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenijum izgleda da se životni tempo još više ubrzava. Sve veći broj ljudi lošije spava, budi se uznemiren, dolazi na posao umoran, uzrujava se na poslu, vraća se kući iznerviran prometom. Za razliku od naših predaka, čiji je stres bio pre svega telesne prirode, stres 21. veka je uglavnom mentalni i emocionalni. Već krajem dvadesetog veka, radni stres je proglašen za “bolest 21-og veka” od strane SZO i UNESCO-a. Predviđa se da će u budućnosti napetost, pritisak i stres na radnom mestu biti glavni uzroci dezorganizacije radnih timova.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET