Obrazovanje i nauka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Obrazovanje i nauka". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Република Србија
Висока школа за васпитаче струковних студија
Гњилане - Бујановац
Семинарски рад
Тема: Образовање и наука
Предмет: Социологија
Професор Студент
Др Србољуб Д. Димитријевић Јелена Микић
Бр.индекса 308/10
Бујановац, 2012.
Садржај
Увод………………………………………………………………....................................3
1. Образовање - одређење.........................................................................................4
2. Врсте образовања..................................................................................................5
3. Нивои образовања.................................................................................................6
4. Наука.......................................................................................................................9
5. Научно - технички прогрес.................................................................................10
6. Образовање у науци.............................................................................................11
7. Наука у образовању.............................................................................................12
Закључак...........................................................................................................................13
Литература........................................................................................................................14
Увод
Социологија је од свог настанка,без обзира на то како је предметно одређивана,настојала да проучи многоврсне друштвене појаве и човеково деловање у њима. Основна потреба савременог друштва је образовна популација. Држава при формирању образовања игра значајну улогу у смислу обезбеђивања установа тј. школа.
Али,оно што је нераскидиво везано за образовање јесте несумњиво и наука,јер образовање представља друштвену науку. Социологија као друштвена наука уско је повезана са осталим наука,као што су: политичке науке,право,филозофије и многих других.
Управо зато образобање и наука битно утичу на подизање квалитета живота,на побољшање животног стандарда.
ОБРАЗОВАЊЕ - ОДРЕЂЕЊЕ
Реч образовање потиче од латинских речи edukatus-изнети и од речи ducere-што значи водити. Образовање је процес промене личности у жељеном правцу и усвајањем различитих садржаја у зависности од узраста и од потребе појединца.
Платон је најранији значајни филозоф који је дао своја тумачења о образовању. Он је видео образовање као кључ за стварање и одржабање његове републике. Залагао се да дечаци и девојчице добију исто основно образовање и да имају подједнака права на то. У старим друштвима школовање је било доступно само малом броју људи,онима који су имали новца или времена. Верски великодостојници често су биле једине писмене групе људи,која су знање користили за читање и тумачење религиозних текстова.
Образовање има значајну функцију у сваком друштву. Због важности образовања свака власт одређује његову концепцију и садржину како би преко друштва и облика социјализације појединци прихватили норме система. Образовање је у ствари израз друштвеног система. Оно данас значи једнакост који отвара могућност мењања положаја које појединци стичу рођењем. Оно је основа еманципација човека,функционални инструмент преко којег се остварује идентитет појединца.
Израз школа је грчког порекла и у буквалном преводу значи доколица, рекреација. У старим друштвима школовање је било доступно малом броју људи, онима који су имали новца или времена. Свештенство је често било једна писмена група, које је знање користило за читање и тумаћење религијских текстова. За већињу одрастање је значило учење на примерима старијих. Било је уобичајено да деца веома рано почињу помагати у пословима у домаћинству, у раду на пољима и у занатском раду. Читање није било потребно а ни корисно. Међутим у данашњим условима ситуација је потпуно другачија. Школовање (основно) представља обавезу сваког појединца.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET