Mediji i obrazovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mediji i obrazovanje". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


TEMA: Медији и образовање
САДРЖАЈ:
Увод.................................................................................................................................... 2
1.Медији............................................................................................................................ 4
2.Образовање и медији.................................................................................................. 6
2.1 Социјализација (васпитање)............................................................................7
2.2 Неформално образовање..............................................................................9
2.3 Формално образовање..................................................................................9
2.3.1 Књиге у образовању................................................................................................9
2.3.2 Часописи у образовању..........................................................................................10
2.3.3 Електронски медији у образовању........................................................................11
2.3.4 Звучни записи..........................................................................................................11
2.3.5 Филм у образовању................................................................................................12
2.3.6 Телевизија............................................................................................................... 12
2.3.7 Радио........................................................................................................................15
2.3.8 Новине......................................................................................................................16
3.Критика и моћ медија................................................................................................17
Закључак.........................................................................................................................18
Литература..................................................................................................................... 19
УВОД
Медији играју значајну улогу у данашњем друштву обезбеђујући, на различите начине, широк опсег информација. Они снажно утичу на ставове у заједници, на веровања и понашање, и играју виталну улогу у политици, економији и друштвеној пракси.
Медији продиру у све сфере друштва - у политику, економију, културу, науку, спорт, свакодневни живот. Они свугде имају посла и не делују само на осећања и мишљења људи. Они демонстрирају власт над њима, и то диктаторску власт. Ова власт се остварује различитим каналима. Средства масовних комуникација постају све више информативна и формативна. Мноштво информација захтевало је прилагођавање и селекцију, што је омогућавало и манипулацију. Информација је, наједанпут, у пуном смислу, постала темељ социјалне моћи. У ситуацији изложености на милост и немилост деперсонализованим информацијама, појединац почиње тражити ослонац у другоме, некога, ко може бити ослонац у контрадикторном свету са којим је суочен. Он постаје све зависнији од медија и информације коју од њих добија. иако су те информације секундарне, оне за њега постају примарне и основне.
Свет за појединца није више само његова породица и територија; он је наједанпут постао грађанин света, али са личношћу која је још увек примерна ужим локалним оквирима. Смисао се тражи и налази у ономе што дају други, а појединац постаје манипулативни објект.
Медији се често називају "четврта сила" у држави (поред егзекутивне, легислативне и јурисдиктивне), а модерне демократије се називају "медијске демократије". слободно мишљење и слободно изражавање мишљења у уској вези са слободом окупљања и слободом уједињавања, као и са слободом штампе и електронских медија. Ове слободе своју политичку тежину и значење добивају чињеницом да се без њих не би могло реализовати право слободног образовања јавног мишљења. Јер, појединац не може ни у ком случају деловати само као појединац, он у првом реду не може свом мишљену дати неку тежину нити га може изразити, тзв. пропагандом "од уста до уста". Његово мишљење постаје политичко, само ако он искористи летке, новине, радио и телевизију да би то своје мишљење представио широј јавности.
У модерним државама без овог инструмента масовне комуникације не може се уопште водити политичка расправа. Тако да индивидуално право да се учествује у процесу образовања јавног мишљења следи и настојање да се средства масовне комуникације држе што даље од државног утицаја.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET