Kako su vaspitavani i kako su se školovali? (Vojvoda Živojin Mišić) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kako su vaspitavani i kako su se školovali? (Vojvoda Živojin Mišić)". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Filozofski fakultet u Beogradu
Odeljenje za pedagogiju i andragogiju
-šk.2007/08-
RAZVOJ ŠKOLSTVA I PEDAGOŠKIH IDEJA U SRBIJI
KAKO SU VASPITAVANI I
KAKO SU SE ŠKOLOVALI?
VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ
(1855.-1921.)
Uvod
Vreme jednog od eminentnih srpskih vojskovođa krajem XIX i početkom XX veka prikazuje jedno slavno doba iz istorije srpskog naroda i njegovih velikana.
Prateći životni put Živojina Mišića može se upoznati sa prilikama i dramatičnim događanjima na području Balkana.
Živojin Mišić je jedan od najslavnijih srpskih vojvoda i vojskovođa koji je učestvovao u svih šest ratova od 1876. do 1921.god.,završio visoke vojne škole i za svoje zasluge dobijao je visoke činove.U Kumanovskoj bici je dobio čin generala,a za vođenje Kolubarske bitke dobija čin vojvode.Posle Prvog svetskog rata postavljen je za načelnika generalštaba .
Mišić se istakao i kao vojni pisac,učestvovao je i u pokretanju i uređivanju vojnih časopisa.
On je ličnost koja je potpuno predana stvaranju moderne srpske vojske,njegova uloga ima nemerljiv doprinos za Srbiju.Snaga njegovog duha je imala sposobnost da vidi dalje i bolje od mnogih njegovih savremenika
.
Koreni (poreklo) Živojina Mišić,
odlike sredine u kojoj je odrstao
Sredina u kojoj je odrastao Živojin oslikava karakteristike života na selu u Srbiji tog doba.Struganičani nisu voleli da se mešaju i mnogo kontaktiraju sa komšijama iako su im se kuće nalaziile i po nekoliko kilometara udaljenosti,a o kontaktiranju sa strancima nije bilo ni reči.Stalno se takmiče u radu i obrađivanju imanja i trude se da neko nema više od njih ili da je nečije imanje bolje obrađeno nego njihovo.Gonjeni takvom težnjom,stariji članovi porodice su nemilosrdni prema svim drugim članovima.Toga nisu pošteđene žene,devojke i deca mlađa od 10 godina.Deca su,čim napune 6 godina već čuvala ovce,koze,svinje i goveda.Malo stariji muškarci su radili nešto teže poslove u polju,vodili volove pri oranju,dovlačili drva...Zbog ovakvih potreba Struganičani nisu rado školovali svoju decu.Ali,kada je na osnovu zakonskih propisa doneta naredba da se moraju školovati,onda su jedva čekali da ih deca završe kako bi se vratili starim poslovima.
Položaj žene nije bio nimalo lak,čak mučenički.Žena i odrasle devojke,ne samo da su
1
radile iste poslove kao i muškarci,u zadruzi nisu imale apsolutno nikakva prava.Svaki muškarac je mogao prema njoj slobodno i nasilnički da se ponaša.Supružnici nisu imena izgovarali jedno drugom,već su se oslovljavali kao „on“ i „ona“.
Detinjstvo Živojina Mišić
Živojin Mišić je rođen 7.jula 1855.god.(po starom kalendaru).Otac Radovan i majka Anđelija su imali trinaestoro dece.Živojin je bio trinaesti,ali kada se rodio,među živima su bile dve sestre:Teodora i Živana i osmoro braće:Nikola,Ivko,Lazar,Teodosije,Vasilije i Teodor.Živojin se rodio u livadi što je bilo uobičajeno za to vreme u Srbiji.Naime,svaka porodica je imala kolibe na imanjima koja su bila udaljena od kuće u kojima su vreme provodile žene sa muževima u letnjim periodima kada je sezona rada u polju.One su tu čuvale stoku,pravile sir i kajmak.Zvali su ih planinke.Kada se rodio Živojin njegova majaka bila je planinka.Kao najmlađi član porodice,bio je mezimac,malo slabijeg zdravlja i do šeste godine se nije odvajao od oca i majke prateći ih u svim poslovima.Sa šest godina,kao i sva deca postaje čobanin.Čuva koze i ovce što uopšte nije voleo,pa postoji dosta njegovih nestašluka i zanimljivih situacija koje je i sam opisao u svojoj autobiografiji.Uglavnom su svi nestašluci vezani za zanemarivanje ovaca i koza tako što zaspi u nekoj hladovini.Uvek ih je,kada bi se tako izgubile lako našao jer je svakoj kozi i ovci dao ime,pa bi ih tako dozivao.Ali ta njegova taktika nije bila dugog veka.Naime,jednom je zaspao tako čvrsto da ga je probudila kiša,padao je mrak,a on,shavtivši da se ovoga puta neće lako provući ipak počne da traži ovce.U traganju naiđe na svog brata koji se vraćao iz crkve i ujedno vodio ovce i koze.Bio je jako srećan,ali nije prošao bez posledica jer ga je brat tako istukao da je večno pamtio te batine.Ni suzu nije pustio jer je znao da je kriv.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET