Etika na radiju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Etika na radiju". Rad ima 42 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
Fakultet političkih nauka
Studij novinarstva
SEMINARSKI RAD
Tema: Novinarska etika na radiju
Banja Luka, septembar 2009. godine SADRŽAJ
UVOD 3
GLAVNI DIO 6
Radio novinarstvo – karakteristike 7
Značaj radija 8
O ETICI INFORMISANJA 10
Etika informisanja 10
Područje etike informisanja 12
ETIČKI KODEKSI 18
Međunarodni kodeksi 18
Minhenska deklaracija 19
RADIO I ETIKA 22
Radio, politika i manipulacija 22
Normativna etika i radio 28
Iskustva zemalja bivše Jugoslavije u donošenju i poštovanju kodeksa 31
Etika u radio produkciji 35
Programski i funkcionalni aspekti etike u radio produkciji 35
Izražajna sredstva (govor, muzika) i produkcione forme u radio produkciji 37
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 42
UVOD
U ovom radu centralna tema će biti etički standardi u radio novinarstvu, ali i etički standardi uopšte.
Radio kao „najromatičniji“ medij ima svoje specifičnosti, ali etika na radiju ima isto mjesto kao i kod ostalih medija, a to mjesto je, uz poštovanje istine, centralno.
Domaće radio stanice, kako javne, tako i komercijalne nemaju interne kodekse kakav je slučaj sa stranim stanicama, ali je pohvalno što javni servisi koliko-toliko samoregulišu svoj rad, dok to nije slučaj sa komercijalnim stanicama.
Postavlja se pitanje, gdje se radio nalazi danas? „Danas su prezentacione forme radija podređene u odnosu na druge medije. Info-radio je novootkriveni adut. Informativni i biznis radio obogatili su ponudu programa. U javnim medijima se to slabije zapaža, ali radio je postao medij u kome dominiraju zabava i informacije. Time je imenovana najvažnija razlika između štampanih medija i radija.
Većina priloga traje manje od tri minuta. Informacije radi: u jednom minutu emituje se dvanaest do petnaest redova otkucanog teksta. Po dužini, ali i po informativnoj dubini, skoro da i nema priloga prelaze dva novinska stupca. Osim toga, radio je postao slušan „uz put“. Mi radiju u toku dana posvećujemo nešto više vremena nego televiziji, ali samo u rijetkim trenucima naša pažnja je nepodeljena. Jer mi peglamo, kuvamo, peremo zube ili se probijamo automobilom kroz saobraćajnu gužvu i sve vreme slušamo radio“ .
„Radio je izgovorena riječ, a ne pisani jezik. Dok se štampani mediji obraćaju jednoj zahtjevnoj ciljnoj grupi, radio se obraća većem broju slušalaca različitih grupa, uzrasta i nivoa obrazovanja. Njima je često potrebno, zbog svega toga, kao i činjenice da često uporedo obavljaju još neki posao, olakšati slušanje. Ne treba biti dosadan, već dinamičan, jasan... Postoje pravila i načini da se slušanje olakša: neki voditelji odstupaju čak i od važećih gramatičkih pravila, na primer, i njima je pisani jezik tek podsetnik. Ponekad, odstupajući od programskih shema ili podsećajući na ono što je ranije rečeno, oni animiraju i one slušaoce koji su se tek uključili u program, čime je razumevanje teme olakšano. “
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET