Bezalkoholna pića | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bezalkoholna pića". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Šta su to bezalkoholna pića
Osnovni sastojak osv ežavajućih bezalkoholnih pića je voda (~90%) ili ređe mineralna voda, u kojoj su otopljeni šećeri (konzumni šećer tj. saharoza ili ugljenohidratni sirupi kao što su invertni, glukozni ili fruktozni) u količini od 7-10%. Osvežavajuća bezalkoholna pića se proizvode i stavljaju u promet sa dodatkom ugljen-dioksida (CO2) u količini od ~0,4 %. Također se mogu proizvoditi i bez dodatka CO2 i tada se deklarišu kao negazirana bezalkoholna pića.
Ostali sastojci su brojni aditivi koji se dodaju za poboljšanje ukusa, postizanje boje i arome kao i za postizanje stabilnosti proizvoda.
Osvežavajuća bezalkoholna pića mogu biti aromatizovana s voćnim sokom, aromatičnim biljnim ekstraktima ili najčešće sa sintetskim aromatskim materijama.
Dodaju se razne kiseline od kojih se najčešće upotrebljava limunska zatim askorbinska, fumarna, glukonska, propionska, mliječna, jabučna, vinska i druge za bolji u kus proizvoda i kao antioksidansi za stabilizaciju boje. Međutim COLA pića se zakiseljavaju s fosfornom kiselinom da bi se postigao “oštar ukus koji grize”, a dodaje se i kofein koji je gorkastog ukusa. 
Dodaju se također i prirod ne ili sintetske boje koje podsećaju na deklarisano voće.
Sva bezalkoholna pića sadrže konzervanse (benzojevu i sorbinsku kiselinu te sulfite) koji sprečavaju rast mikroorganizama.
Često se proizvode i tzv. “niskoenergetski”, “dijetetski” ili “sugar free” bezalkoholni napici tj. proizvodi kod kojih je šećer zamenjen s veštačkim zaslađivačima (saharinom, ciklamatom, acesulfanom i aspartamom), a namenjeni su potrošačima na redukcijskoj dijeti i bolesnicima koji boluju od dijabetesa.
3
Potrošnja bezalkoholnih pića
Bezalkoholna pića su najprodavaniji napici kod nas i u svetu. Ona su danas u modi, u trendu i omiljeni su napici mladih generacija. To nije slučajno već posledica intezivnog marketinga proizvođača bezalkoholnih napitaka i mogućnosti nabavke u svakoj pril ici i na svakom mestu.
Ali brojni potrošači ignorišu činjenice da obojene tečnosti pakovane u atraktivnim flašama ni malo ne pogoduju našem zdravlju.
Najveći potrošač bezalkoholnih pića su SAD, gde je 2000. god . prodato više od 60 milijardi litara tj. 1 limenka od 0,33 l dnevno po glavi stanovnika uključujući muškarce, žene i d ecu, a 2002.god. potrošnja je porasla na preko 600 limenki po osobi godišnje tj 0,54 l dnevno. 
Potrošnja u Srbiji stalno raste. Podaci Srpske privredne komore ukazuju na porast potrošnje od 129 milio na litara do 278 miliona litara bezalkoholnih pić a od 1994. do 2002. godine. Prosečna potrošnja po glavi stanovnika je 62 litre godišnje ili 0,17 l dnevno.
Osvežavajuća bezalkoholna pića mogu se proizvoditi stavljati u promet pod sledećim nazivom:
Osvežavajuće bezalkoholno piće;
Osvežavajuće bezalkoholno piće sa voćnim sokom;
Voda sa aromom;
Sirup za osvežavajuće bezalkoholno piće;
Prašak za osvežavajuće bezalkoholno piće;
Tableta za osvežavajuće bezalkoholno piće;
Energetsko piće;
Soda voda ;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET