Teorija kulture | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorija kulture". Rad ima 68 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. KULTURA: ODREDJIVANJE POJMA
POJAM KULTURE MOZEMO RAZMATRATI U TRI PRAVCA:
1.Kada se pod pojmom kulture podrazumevaju oblici ljudskog izrazavanja vezanog za duhovno, intelektualno, mentalno i simbolicko izrazavanje. Sire posmatrajuci u to se ubrajaju prirodne i drustvene nauke, filozofija, religija i svi vidovi umetnosti i uže poimanje pojma kulture koje porezumeva prakticno sprovodjenje kuslturnog stvaralastva;
2.Kada se kultura posmatra kao oblik nacina zivota jedne zajednice kroz obicaje, vrednosni sistem, uzore i ideale (srpska kult., romska kul. Crnacka kult. I sl.);
3.Kaka se pod kulturom podrazumevaju odredjena svojstva individualnog ponasanja i način postupanja (ugladjenost, samokontrola, razboritost i sl.).
Medjutim, pojam kulture ima i protiv pojmove, i to:
1.kada se radi o materijalnim aspektima drustvenog zivota (svakodnevno prezivljavanje, ekonomija, interesi i dr.);
2.kada se javlja kao suprotnost kultura drugih zajednica, i
3.kada se javlja kao kontrast u obliku sirovosti, divljastva, grubosti i sl.
Pojam kultura u danasnjem znacenju pojavio se u drugoj polovini 18. veka, iako se sa “kulturnim sadrzajima” srecemo jos od nastanka ljidskih drustava, i vezan je za usku sekularizaciju dominantnog pogleda na svet i čoveka u njemu. Kao sveobuhvatna i sama sebi dovoljna celina, kakavu danas predstavlja, pojam kulture je mogao nastati i posebno se identifikovati tek kada je njegov predmet poceo da se sagledava kao deo modernog istrorijskog procesa, a on sam i kao predpostavka i ujedno kao rezultat istorije.
Pojam kulture javlja se samo u zapadnoj civilizaciji, dok ostali civilizacijski krugovi iako sa odedjenim kulturnim sadrzajima nisu imali potrebu za se bave njegovim proucavanjem.
U najopstijoj perspektivi kultura je zavrsni stepenik ljudske evolucije, u smislu unapredjivanja sigurnosti i kontinuiteta zivota, star najmanje milion godina; ona zavisi od sposobnosti stvaranja simbola kojim je obdaren jedino covek.
Sa aspekta socijalne antropologije kultura je ono sto je nauceno, a ne urodjeno, odnosno onaj deo covekovog okruzenja koji je on sam stvorio, mimo i preko prirode – oko sebe.
Mnogostrukost znacenja koja je pojam kulture poprimio tokom svog razvoja onemogucava konstituisanje jedinstvene definicije.
Splet znacenja se moze posmatrati prema glavnim osama:
-individualno-kolektivno znacenje;
-procesualno – objektivirano;
-normativno-neutralno;
-univerzalno-partikularno.
Sve one se medjusobno prozimaju i mešaju.
Kada se, pak posmatra iz ugla politicke istorije Zapada i nastanka civilnog drustva shvatanje pojma kulture su usložnjava usled paralelnog razvoja jos jednog vaznog pojma a to je pojam civilizacije koji imaju gotovo zajednicke istorijske putanje razvoja.
Prilikom razmatranja pojma kulture, najtemeljnije i najoperativnije razgraničenje jeste ono izmedju kulture u humanistickom i kulture u antropoloskom smislu.
HUMANISTICKO POIMANJE KULTURE jeste, prvo, selektivno i “kulturne” su samo neke aktivnosti i njihovi proizvodi; drugo, bar tendecijski, elitisticko, kada se njome bavi samo jedan uzak krug ljudi – stvaralaca i trece, normativno kada se ljudske delatnosti i njihovi rezultati mogu sagledavati u svetlu odredjenih univerzalnih vrednosti i kada se mogu procenjivati kao bolji, gori, napredniji nazadniji.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET