Razvitak, razmena i nastanak novca | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Razvitak, razmena i nastanak novca". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Razvitak razmena i nastanak novca
Prost oblik vrednosti
Na pocetku se razmenivale robe za robu I taj oblik razmene se naxivao trampom. Novca tada nije bilo tj. razvoj razmene je uslovio razvoj novca. Da bi se razmenjivalo morale su postojati stvari koje bi bile predmet razmene. Do razmene u pocetku dolazi slucajno prikom retkih susreta pojedinih zajednica ali u naturalnoj proizvodnji toga doba I pojava predmeta koji bi mogli da se razmenjuju bila je slucajna. Razmeni koja zavisi od slucaja odgovara I oblik vrednosti koji Marks naziva prost, pojedinacni ili slucajni oblik vrednosti. Moze se izraziti primerom:
1 koza = 1 kamena sekira
Novac se pojavio u funkciji plateznog sredstva da bi se olaksao I ubrzao robni promet. Sve robe su se razmenjivale za novac I u novcu su izrazavale svoju vrednost. Robni promet je dobio oblik:
R – N – R
Robni novac je posebna vrsta robe koja sluzi kao opsti posrednik u razmeni svih drugih roba. Vrednosti novcane razmene ne bi trebalo da se dokazuju. Kod nje se sve kupuje I prodaje za novac bez gubljenja vremena I napora da se pronadje kupac ili prodavac sa obostrano uskladjenim potrebama. Novac je jednostavno I pogodno sredstvo za razmenu roba I usluga. Novac je roba koja ima uporebnu vrednost I vrednost kao I svaka druga roba, medjutim novac ima:
upotrebnu vrednost – koja se ogleda u korisnim svojstvima koje ima kao odredjena vrsta robe
drustvenu upotrebnu vrednost – obavlja odredjene funkcije u robnom prometu.
Razvijeni oblik vrednosti
Nastanak I razvitak drustvene podele rada, povecanje produktivnosti rada, dovodi do toga da viskovi koji idu u razmenu nisu samo slucajna pojava vec se I proizvode radi razmene.
Ne javlja se vise slucajno ili jedanput neka koza koja se razmenjuje za sekiru vec se javlja u vecem broju identicnih primeraka I tako razmena postaje redovnija. Danas ce se jedna koza razmeniti za sekiru, sutra ili istog dana za 2 koplja itd.
Postoji veci broj razmenjivaca roba, prema tome I mogucnosti da se svaka pojedina roba vrsta moze razmenjivati I uporediti svoju vrednost sa nizom drugih. Oblik izrazavanja vrednosti koji bi odgovarao ovakvom stanju razmene naziva se potpunim ili razvijenim oblikom vrednosti, I on bi se mogao izraziti sledecom formulom:
1 ovca = 1 kosulja
1 ovca = 1 mac
1 ovca = 2 ogrtaca itd.
Ovaj oblik vrednosti nije zavrsen I jos uvek ne postoji jedinstveni oblik izrazavanja vrednosti celog robnog sveta. Ovaj oblik vrednosti se zato naziva potpuni, sto svaka od postojecih roba moze potpuno da izrazi I ispolji svoju vrednost u svim postojecim robama. Ne postojanje jedinstvenog oblika vrednosti – opsteg ekvivalenta u kome bi sve robe na jedinstveni nacin izrazile svoju vrednost predstavlje osnovni nedostatak ovog oblika vrednosti.
Opsti oblik vrednosti
Kada razmena I proizvodnja za razmenu postanu redovnija pojava javljaju se novi problemi u razmeni. Trampa postaje neposredan oblik razmene, zato sto je prilikom trampe kupovina identicna sa prodajom. Razmenjivaci se u istom trenutku javljaju u dvostrukoj ulozi – kao kupci I kao prodavci.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET