Polimerni materijali | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Polimerni materijali". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka poslovno – tehnička škola
Užice
KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE
Tema: Polimerni materijali
Užice, decembar 2009.god.
Polimeri (plastike)
Polimeri (plasike) su veštačke (sintetičke) materije koje imaju amorfnu makromolekularnu strukturu.
Polazne sirovine za proizvodnju plastike mogu biti:
• mineralnog
nafta,
ugalj i
zemni gas.
•organskog porekla
biljnog i
životinjskog.
Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte, visoke temperature ključanja (oko 300ºC), tako što se te frakcije zagrevaju pod visokim pritiskom i pri visokoj temperaturi, te nastaje raspad velikih molekula (makromolekula) na manje pogodne za industriju veštačkih proizvoda.
Iz uglja dobijaju se razna hemijska jedinjenja putem tzv. suve destilacije (koksovanja). Ona se zasniva na zagrevanju uglja bez prisustva vazduha pri temperaturi 1100-1300ºC.
Danas se sve više koristi kao hemijska sirovina i zemni gas u čiji sastav ulazi metan (oko 90%), kao i etan, propan, butan, pentan, heksan i njihovi izomeri, a takodje i CO2, H2, CO, N2, H2S.
Prema primeni se dele na:
plastične mase (konstrukcijski materijali ili u obliku folija),
elastomeri (proizvodnja guma i njenih proizvoda).
Plastične mase su sintetički polimeri. Plastični su tokom prerade, a kasnije otvrdnu i zadržavaju taj oblik. Koriste se u izradi posuđa, delova raznih uređaja, zupčanika, ventila,… Ako im se doda stakleno vlakno povećava im se čvrstoća, tada se koriste za izradu brodova, automobila, montažnih kuća,…
Plastične mase se dele na:
termoplaste,
duroplaste.
Termoplastični materijali (termoplasti) omekšavaju pod dejstvom toplote, a pri hlađenju opet otvrđaju.
Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povišenim temperaturama (izuzetak je teflon).
Polietilen: dobija se polimerizacijom plina etilena, otporan je na visoke temperature,ima veću zateznu čvrstoću, tvrdoću i krutost u odnosu na razgranati polimer. Većinom se koristi u obliku ploča koje se prerađuju u ambalažu za hemijsku industriju.
Polistiren: dobija se polimerizacijom stirena. Veoma je dobar izolator, otporan na vodu, na alkalije i halogene kiseline. Slabo je otporan na sunčevu svetlost, zapaljiv je, ima vrlo slabu udarnu tačku i lomljiv je pri sobnoj temperaturi.
Polivinil hlorid (PVC): dobija se industrijskom polimerizacijom vinilhlorida, sadrži 55%hlora. Fin prah bele boje, bez mirisa, netopiv u vodi. PVC prah + stabilizator + omekšivač + boja = tvrdi PVC. Pločice u građevinarstvu i izolacijski materijal u elektrotehnici.
Poliakrilati: predstavlja skupinu akrilnih smola, postojan je prema svetlu i toploti. Koristi se u optičkoj industriji, galanteriji, delova za TV, gramofone…Na tržištu ima različita imena: pleksiglas, pleksigum, aronal, dijaktom.
Suprotno tome termoreaktivne plastike (duroplasti) otvrđaju pri zagrevanju i dobijaju trajan oblik, pa se više ne može uspostaviti stanje plastičnosti. Primeri duroplasta su: bakelit, guma, silikon, epoksi smole. Duroplasti ne gore, već se na dovoljno visokim temperaturama ugljenišu i razgrađuju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET