Naši narodni duvački instumenti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Naši narodni duvački instumenti". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 1. Садржај
Увод....................................................................................................................................2
Настанак дувачких инструмената и њихов развој...................................................3
Подела народних дувачких инструмената..................................................................4
Једноставни (слободни) инструменти..........................................................................5
Лабијални дувачки инструменти (народне флауте).................................................6
Инструменти са језичком.............................................................................................10
6.1. Инструменти са једноструким језичком (народни кларинети)............................10
6.2. Инструменти са двоструким језичком (народне обое)..........................................13
Инструменти са левкастим наусником.....................................................................15
Закључак.........................................................................................................................17
Литература......................................................................................................................18
1.Увод
У музичкој традицији једног народа музички инструменти представљају важан елемент. Народне песме, њихов саджај, језик, мелодија, ритам и прилике у којима се изводе, увек носе карактеристике народа у којима су поникле. Инструменти који прате то певање и игру, добијају исто тако традиционално обележје по којима се народи препознају.
Међу изузетно бројним народним инструментима који се користе у српском музичком наслеђу, најстарији и најбројнији су дувачки (аерофони инструменти). Они могу бити производ дечијих руку, кућне радиности, сеоских мајстора или фабричке производње. Током векова дувачки инструменти су се мењали, усавршавали и прилагођавали потребама свог времена. Данас су многи од ових инструмената, нарочито они новији, продукт серијске производње, међутим и они као и традиционални музички инструменти, у пракси су у потпуности подређени свирачу.
Неки од инструмената из ове групе стварају звук тако што прекидају ваздушно струјање својим кретањем кроз ваздух, па се у етномузиколошкој науци називају једноставним или слободним инструментима. Једноставни (слободни) инструменти су веома разноврсни и код њих се звук добија на више начина: наглим трзањем, брзим кретањем језичка и брзим окретањем. У ову групу инструмената спадају: бич, лист, трава, перо од лука, усна хармоника, хармоника, зујаљка, дугме на канапу, чигра...
Код других инструмената звук се добија удувавањем ваздуха у цилиндричне или конусне цеви и то су: лабијални инструменти (звиждаљка, жир, кавал, шупељка, фрула, цевара, окарина и двојнице) ; инструменти са језичком (гајде, карабљица, дудук, лејка, сурла, паљка, дипле, сопиле и зурла) и инструменти са левкастим наусником (рог, рикало или бушен и труба).
Настанак дувачких инструмената и њихов развој
Тачан датум настанка музичких инструмената немогуће је утврдити. Људи су јако рано дознали да ваздух може да произведе звук, па је тиме и почео развој дувачких (аерофоних) инструмената. Током векова ови инструменти су се мењали, усавршавали и прилагођавали потребама свог времена. Постоји претпоставка да су први дувачки инструменти прављени од траве, листа, трске, шупљег дрвета... Најстарији аерофони инструмент је, вероватно, била обична трава или лист. То је најједноставнији инструмент из ове групе музичких инструмената.
Након тога, наши преци су запазили да дување у шупљу дрвену цев може да произведе моћан звук. Када су том звуку додали разне технике померања усана и језика током свирања, могли су имитирати животиње из свог окружења. Тако је настао дувачки праинструмент, рикало, са техником дувања својстврном за данашњу трубу и сродне музичке инструменте.
Касније је човек схватио да бушењем рупа на инструменту може да прошири опсег тонова. Наравно, тиме су морали инструменти да се смање како би отвори били доступни људској руци. Тако је настала примитивна верзија инструмента, код нас, познатог као кавал. Пронађен је кавал направљен од кости мамута, што приближно приказује период из ког потиче. О кавалу постоје и разне приче везане за његов развој. На пример, једне од тих причи говори о рупама на дну кавала, Ђавоље рупе, које се не користе при свирању. Према легенди Ђаво је хтео да уништи звук кавала, па је због тога на дну инструмента избушио рупе.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET