Merenje brzine vetra | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Merenje brzine vetra". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УВОД
У почецима метеорологије људи су се служили својим чулима за посматрање тренутног времена и нагађања какво би оно могло бити у блиској будућности. Развијање метеорологије омогућило је њено искориштавање у свакодневном животу за потребе човека.
У следећим поглављима бит ће описани сензори који се користе у метеоролошким станицама, а посебну пажњу обратићемо на методе мерења брзине и смера ветра, и уједно ће бити представљене једначине таквог мерила које се користи , како би се одредила брзина и смер ветра.
МЕТОДЕ МЕРЕЊА БРЗИНЕ ВЕТРА
Функција анемометра је мерење неколико или свих компонената вектора ветра.
Идеални сензор ветра би требао:
реаговати на најмањи поветарац и ветрове попут урагана
тренутно реаговати на турболентне флуктуације
У ствари сензори не могу реаговати на ветрове мале снаге, а ни издржати јаке ветрове. Потребно је одабрати сензор који задовољава све стандарде који су пред њега постављени.
Ветар је хоризонтално струјање ваздуха које настаје због неједнакости притиска у земљиној атмосфери. Одређен је брзином и смером. У метеорологији службена јединица за брзину ветра је m/s, док је смер одређен енглеским скраћеницама страна света (нпр. E, NE, SW). Мерење ветра врши се на висини од 10 метара изнад тла како би се избегли негативни утицаји од мешања ветра при самом тлу узроковани од разних фактора. Брзина се изражава најчешће у km/h , m/s или чворовима kn.
МЕРЕЊЕ ВЕТРОВА
Правац ветра – означава се по страни са које он дува. Ради означавања тих страна хоризонт је подељен на 8 главних праваца света. Ови правци се обележавају следећим усвојеним скраћеницама:
-N- (north), север
-NE- (north-east), северо-исток
-E- (east), исток
-SE- (south-east), југо-исток
-S- (south), југ
-SW- (south-west), југо-запад
-W- (west), запад
-NW- (north-west), северо-запад
За ознаку тишине (време без ветра) употребљава се слово C-Calm и обележава се са 00, за тачније означавање правца ветра додају се још и степени, нпр. N 23º E- што значи да ветар долази из правца који од севера према истоку заклапа угао од 23º. Понекад се правац ветра означава његовим азимутом – тј углом који има правац ветра према меридијану: он се мери у правцу кретања казаљке на сату, почев од N који је означен са 0º (преко Е=90º, Ѕ=180º, W=270º) па до 360º.
Правац ветра се утврђује помоћу Вилдовог ветроказа. Он се састоји од високог дрвеног стуба који надвишава околне предмете, а на отвореном пољу мора бити висок најмање 6 метара, и следећих металних делова: челичне цеви, постављене на непокретну вертикалну осовину око које се може окретати. На врху цеви постављен је на једној страни лук са 8 зубаца а на другој противтег између њих се налази покретна лимена плоча дуга 30cm – 15cm и тежине 200 gr (за мерење већих брзина ветрова користи се плоча тежине 800 gr). За доњи крај цеви причвршћена су метална крилца са лоптом за равнотежу крилаца. Крилца се окрећу на ветру тако да је лопта усмерена према правцу дувања ветра. Тај правац се лако одређује по 'ружи ветрова' која лежи непомично испод покретних делова ветроказа.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET