Komentar monografije Sanje Maričić | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Komentar monografije Sanje Maričić". Rad ima 39 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. СТРУКТУРА МОНОГРАФИЈЕ
Проф. мр Сања Маричић своју монографију „Подстицање стваралачког рада у математици“, градила је по композицији коју наводи Мидхат Шамић, а коју је у свом делу приказао Миленко Кундачина и Вељко Банђур (2007: 113). Према томе, монографија Сање Маричић садржи: наслов, увод, разраду проблема, закључак, библиографију, резиме, додатак и садржај, као и мото, попис табела и илустрација, и индекс појмова и имена. Имајући у виду да монографија може да има још предговор и посвету, јасно је уочљиво да ова монографија не садржи та два елемента.
1.1. УВОДНИ ДЕЛОВИ НАУЧНОГ ДЕЛА
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „У уводном (прелиминарном) делу научне монографије налазе се: подаци о ауторима, наслов дела, мото, посвета, предговор, садржај, резиме и увод.“ (2007: 113). На основу овог цитата јасно је уочљиво да монографија професора Сање Маричић не садржи све наведене делове.
Наиме, монографија која се коментарише не садржи захвалност, посвету, предговор и кључне речи.
1.1.1. Подаци о аутору
Аутори Кундачина и Банђур кажу: „Име и презиме аутора је обавезан елемент структуре научног дела. Уобичајено је да се испред имена и презимена аутора на насловној корици, на омоту и рикни публикације не стављају академске титуле и научно – наставна звања аутора. Од тога се одступа када су у питању универзитетски уџбеници. Међутим, на насловној страни књиге, уз име и презиме аутора које се пише изнад наслова, уписује се научно – наставно звање и академска титула.“ На основу овог цитата јасно је уочљиво да је Маричић испоштовала све предвиђене параметре писања података о аутору.
1.1.2. Наслов
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „Сваки научни рад или рукопис насловом означава тему и представља формулацију предмета истраживања.“ (2007: 115). Такође, Сања Маричић својим насловом означава тему и наговештава, односно формулише предмет истраживања.
Наслов је добро формулисан. Садржи кључне речи и тиме одрaжава суштину. Јасан је, разумљив, информативан, концизан и као такав одражава посебност садржаја истраживања. Није превише уопштен, неразумљив, неодређен, двосмислен, предугачак, лажан, метафоричан. Не садржи синтагме.
Функцију наслова има тема, којом Сања Маричић улази у истраживање и писање овог дела. Дужина наслова износи четири речи. Наслов рада није преведен ни на један од светских језика, иако је та пракса уобичајена (Кундачина, Банђур, 2007: 117). На крају наслова овог рада нема тачке, што је исправно.
1.1.3. Мото
Аутори, Кундачина и Банђур кажу: „Мото својим обликом и садржајем представља поруку аутора и наговештава смисао, карактер, сврху и садржај теме и текста на који се односи, обогаћује текст и уклапа се у тематику дела, омогућујући допунски уметнички доживљај. Код монографских публикација мото се исписује иза резимеа са десним равнањем, код чланака у заглављу иза наслова, и код поглавља монографије између наслова поглавља и почетка текста на који се односи. Извор мисли изражених мотом наводи се у наредном делу текста, ако је у питању позната личност наводи се само презиме, а у осталим случајевима и наслов текста из кога је преузет цитат. Исписује се курзивом без наводника, или обичним словима без наводника.“ На основу цитата, а упоређујући са монографијом, долазимо до закључка да је ауторкака монографије испоштовала правила писања мотоа, конкретно, исписујући их између наслова поглавља и почетка текста, али извори су на неким местима исписани пуним именом и презименом, а на другим местима скраћеним именом и пуним презименом, што је грешка.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET