Bakar i njegove legure | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bakar i njegove legure". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Предмет: Материјали
Смер: Индустријски менаџмент
СЕМИНАРСКИ РАД
Студент: Предметни наставник:
САДРЖАЈ:
О бакру 3
Особине бакра 4
Основне одлике бакра 6
Подела бакра 7
Класификација и означавање бакарних легура 8
Легуре бакра 10
Употреба и значај бакра 14
Литература: 15
О бакру
Бакар је познат од давнина, као основни састојак бронзе. Добио је назив од латинске речи cuprum. Стари Римљани су из земље са острва Кипар издвајали овај метал. Познат је још у праисторијском добу, с тога се и доба у људској историји назива Бакарним добом. Стари Грци су га називали халкос, али су тако такође називали и месинг и бронзу. Данас је ова реч део кованица за разне минерале који садрже бакар попут халкопирита и халкозина, а бакрорез се још назива и халкографија.
Из латинског назива бакра – cuprum је изведен симбол за овај елемент – Сu. Заступљен је у земљиној кори у количини од 55 ррm (parts per million) у виду минерала: халкопирита, халкозина и других. Највећи извор бакра у исхрани су морски плодови а међу њима највише има у остригама. Бакар се такође може наћи и у зрнастом црном хлебу, махунастом поврћу, куваним изнутрицама и кивију.
Још у 6. миленијуму п.н.е. човек је користио бакар, што доказују перлице пронађене на археолошким локалитетима, које су направљене од самородног бакра, али то се не може сматрати за почетак металургије. Период у праисторији који је обележио почетак металургије и откриће бакра, метал који почиње да се користи у изради примитивног оруђа и оружја у у литератури се назива Бакарно доба. У првој фази бакар се користио као петрографска сировина, то је био самородни бакар који се и у ранијем периоду користио за накит. У Европи већ у културама позног неолита имамо појаву самородног бакра и оксидних руда. Лежишта бакарне руде су на Карпатима, у Чешком Равногорју, на Кавказу, на Уралу. Велики рудници у доба енеолита су били квалитетни. Руда је примитивно вађена, следила се жила сулфидне руде, која је дробљена и затим извлачена. Касније се развијају и једноставне пећи за прераду руде. Оксидне руде су топљене у јамама или огњиштима. Метал бе се захватао у велике керамичке зделе. Постојала је рециклажа што значи да се старо оруђе и оружје поново претапало. Сулфидне руде су тражиле велику ватру, били су потребни мехови. Истопљени бакар се хватао у малим посудама. У позном енеолиту се јављају калупи. Били су од камена, издубљени, у почетку једноделни, за једнократну употребу.
Особине бакра
Добија се из својих руда сложеним поступком. Из оксидних руда бакар се добија одузимањем кисеоника, односно редукцијом. Сулфидна руда се претходно оксидује, а онда редукује. Бакар се добија из руде у сировом стању. Примесе из сировог бакра се уклањају електролизом. Бакар је мекан и растегљив метал, па се лако извлачи у жице. Одличан је проводник електрицитета, због чега има велику примену у изради електричних водова. Као добар проводник топлоте користи се за прављење грејача и котлова. Бакар се користи за израду кровова. Чист бакар је црвенкасто – браон боје, мек метал, врло велике топлотне и електричне проводљивости. На ваздуху не подлеже корозији, али дугим стајањем на њему бакар се превлачи зеленом патином базних соли бакра. Ако се у ваздуху налази велика количина сумпордиоксида уместо зелене патине ствара се црни слој бакар сулфида.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET