Mobing | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mobing". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: Menadžment ljudskih resursa
MOBING
Beograd, april 2010. Godine
SADRŽAJ
1. Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 2
2. Vrste mobinga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 3
2.1. Vrste napada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 3
3. Faze mobinga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 4
4. Zdravstvene smetnje i simptomi mobinga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 5
5. Razvoj mobinga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.7
5.1. Žrtve mobinga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.8
6. Mober. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.9
7. Način sprečavanja i borbr protiv mobinga. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . str.9
8. Posledice mobinga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.10
Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.12
Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.13
Prilozi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.14
1. UVOD
Mobing je patološka (neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu, koju sistematski upućuje jedna ili više osoba uglavnom ka jednoj osobi tokom mobinga izloženoj psihičkom zlostavljanju i stavljenoj u bespomoćnu i bezizlaznu situaciju gde je zadržana sredstvima konstantnih aktivnosti mobinga. Aktivnosti mobinga su veoma frekventne (barem jednom sedmično) i odigravaju se tokom dužeg vremenskog perioda (najmanje šest meseci). Zbog velike učestanosti i dugotrajnosti neprijateljskog ponašanja ovo maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom patnjom. Reč mobing, engleski "mobbing", je kovanica od glagola "to mob" što znači prostački napasti, nasrnuti. Često se povezuje i sa rečju "bully" (siledžija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti). Generalno, radi se o novodefinisanom, ali odavno postojećem obliku zlostavljanja na radnom mestu. U suštini podrazumeva stalno napadanje, ponižavanje, zlostavljanje i izolaciju, sve do tačke kada osoba izložena mobingu jednostavno više ne može da funkcioniše na radnom mestu, a sve sa krajnjim ciljem da se ona potpuno eliminiše, ili da se jednostavno proglasi paranoičnom ili ludom. Radi se o zlostavljanju koje u glavnom nije seksualno i rasno motivisano. Psihijatri, ali i mnogi drugi lekari, kažu da se sa takvim problemom već dugo susreću, ali da je on tek skoro dobio i svoju dijagnozu. Kakve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi zakonski akti doneseni u mnogim državama, pretežno razvijenim, koji predviđaju sankcije u slučajevima mobinga. A njegovu rasprostranjenost ilustruju i mnoga interna pravila u multinacionalnim kompanijama koja sprečavaju mobing. Npr. nemački proizvođač automobila Folksvagen je uveo takvo pravilo kojim se mobing sprečava, čak i po cenu otkaza za one koji svoj posao rade dobro ali nekog na bilo koji način zlostavljaju.
Kao što je već rečeno Mobing je široko rasprostranjena pojava čije se posledice reflektuju na socijalno okruženje, radnu sredinu i na pojedinca, pa se problem posmatra sa psihološkog, medicinskog, socijološkog i pravnog aspekta, a sa ciljem da se upozori na značajnost problema i njegovog blagovremenog prepoznavanja. Jer se mobing može sprečiti permanentnom primarnom prevencijom, informisanjem i edukacijom. Konkretnim merama kao što su npr. : lični treninzi komunikacijskih veština, zaštitno zakonodavstvo, organizacijska politika, praksa koja primenjuje Pravilnike o radu koji ne tolerišu zlostavljanje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET