Prestanak preduzeća | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Prestanak preduzeća". Rad ima 33 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Fakultet za menađment Zaječar
S E M I N A R S K I R A D
Tema:
PRESTANAK PREDUZEĆA
Stečaj i likvidacija
Reorganizacija
Prestanak rada preduzeća- likvidacija i stečaj
Sadržaj
Uvod
1. Stečaj i značaj stečajnog sistema
2. Osnovne karakteristike Zakona o stečajnom postupku
3. Reorganizacija - savremen pristup stečajnoj problematici
4. Reorganizacija u našem i zakonodavstvima zemalja u okruženju
5. Mere za realizaciju plana reorganizacije
Zaključak
Spisak korišćene literature
Zakonodavstvo
Korisni linkovi
Uvod
Istorijski pregled:Ustanova kolektivne likvidacije dužnikove imovine postajala je još u Rimsko pravu, ali su, uFrancuskoj tek u 18 veku konzularne sudije bile ovlašćene, zajedno sa sudovima opšteg prava, da sprovode zakon dužnikove imovine, kad je on trgovac. Trgovački zakonik od 1807. bio je dao stečaju u suštini kaznenopopravni vid ; zakon od 28. maja 1838. znatno je ublažio strogosti Zakonika i isključivo nadležnost dodelio trgovačkim sudovima. Godine 1889. bio je ustanovljen jedan ublažen postupak, samo za savesne dužnike, pod nazivom sudske likvidacije, sciljem da odstrani beščasteće dejstvo stečaja. Blagost se širi, praćena zloupotrebama; zakonodavac je bio prinuđen,u 20-om veku,da krene suprotnim pravcem; dekret od 20. marta 1955. označavao je u celini izvestan povratak ka strogosti u pogledu stečaja u pravom smislu reči i izvesno pojačanje blagosti prema trgovcu koji se smatra savesnim i koji se od sada koristi prinudnom upravom, koja je zamenila sudsku likvidaciju. Kako reforma od 1955. nije dovela do očekivanih rezultata, 1959. nije dovelo do očekivanih rezultata, 1959, se započelo s četvrtom reformom i ova dovodi do zakona od 12. jula 1967. koji je stupio na snagu 1. januara 1968. Ordonansa od 28. septembra 1967. dopunila je tu reformu ustanovljavajući preventivno poravnjanje.
Bilo da je u pitanju preventivno poravnjanje, prinudna uprava ili likvidacija imovine, te, mere pogađaju isključivo preduzeće posmatrano kao takvo. U slučaju preventivnog poravnjanja i prinudne uprave, preduzeće i dalje postoji i radi, ali njegovom nosiocu pomažu bilo staraoci ili upravnici; ako plan o ozdravljenju uspe ili ako poravnjanje bude prihvaćeno, dužnik ponovo stiče pravo slobodnog raspolaganja svojom imovinom. U slučaju likvidacije imovine, naprotiv, preduzeće se stavlja u likvidaciju i prestaje da postoji.
Dužnik trgovac ili rukovodioci i članovi uprave pravnih lica mogu, povrh toga, i lično biti pogođeni građanskim sankcijama pod nazivom ličnog stečaja.
Danas, međutim ekonomski uslovi poslovanja u svetu su znatno izmenjeni. Česte finansijske krize uslovile su potrebu za radikalnom reformom stečajne regulative. Inflacija, pad tražnje, rast troškova poslovanja, energetske krize, finansijski lomovi na pojedinim tržištima, otvaranje jednih a zatvaranje drugih ekonomskih područja, značajan pad kreditne aktivnosti, ubrzanje tehnoloških promena, promene preferencija potrošača i drugi faktori su doprineli da posledično mnogi privredni subjekti nisu više u mogućnosti da servisiraju svoje dugove. Primena zastarele i nefleksibilne stečajne regulative samo je doprinosila produbljivanju krize.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET