Poslovna etika i upravljanje ljudskim resursima | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poslovna etika i upravljanje ljudskim resursima". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


NAZIV SEMINARSKOG RADA:
POSLOVNA ETIKA I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
SADRŽAJ:
UVOD ……………………………………………………………………………………3
ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE …………………………………………………………..4
ZNAČAJ GRANICE U ODREĐENJU POSLOVNE ETIKE …………………………...7
POJEDINAC IZMEĐU LIČNOG I POSLOVNOG MORALA ………………………...8
ŠTA JE POSLOVNA ETIKA?...........................................................................................9
ETIČKI KODEKS U LANCU NABAVKE KOMPANIJE NIKE ……………………...10
KODEKS POSLOVNOG PONAŠANJA KOMPANIJE SCHERING AG …………….11
DISKRIMINACIJA U ZAPOŠLJAVANJU ……………………………………………15
PRISTUPI REŠAVANJA DISKRIMINACIJE ………………………………………...17
UPRAVLJANJE DISKRIMINACIJOM ……………………………………………….18
PRAVNO OKRUŽENJE MENADŽMENTA LJUDSKIH RESURSA………………..18
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..20
UVOD
ZNAČAJ POSLOVNE ETIKE
postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srćnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor koji će biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim narazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta (John Costa)1, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lažnih troškova menadžera. Ovde ću pomenuti, kao ilustraciju, tri karakteristična primera koji rečito govore u prilog teze o ponovnom i svakodnevnom propitivanju pojma i značenja onoga što se naziva poslovni moral. To su poznati slučaj poslovnog skandala sa velikom američkom kompanijom Enron, zatim sveži primer finansijskog skandala sa italijanskom prehrambenom kompanijom Parmalat, i kao treće, prevara prilikom prodaje akcija na Banjalučkoj berzi.
Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava ponašanje, delovanje i imidž poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da će, u "pogodnom" trenutku, u nekom preduzecu, kompaniji ili bilo kom poslovnom subjektu, doći do izbijanja skandala i poremećaja poslovne atmosfere. U prva dva prethodno pomenuta skandala (Enron i Parmalat) imamo primer nedostatka etike u samom rukovodstvu preduzeća. Upravni odbor, direktori i glavni menadžeri te dve kompanije nisu poštovali elementarne principe poslovnog morala, jer su prikrivali i lažno prikazivali podatke o finansiskom poslovanju i ukupnom stanju kompanija. Tako je uprava Parmalata prikazala da je njen neto dug skoro osam puta manji (1,81 milijarde evra) nego što je to kasnije utvrdila revizija na zahtev suda (14,3 milijarde evra). Slično je postupala, pre toga, i amerićka kompanija Ernon, koja je takođe prikrivala negativne poslovne rezultate u svojim redovnim godišnjim poslovnim izveštajima. Uprave ovih kompanija su, iznošenjem friziranih podataka, uticale na zadržavanje i povećanje vrednosti njihovih akcija na berzi i celokupnog uspeha na tržištu. To je dovelo do to toga da su mnogi ljudi posedovali akcije koje su imale lažnu vrednost i koji su, kada je prevara obelodanjena, izgubili znatna finansijska sredstva. Ovo je primer nedostatka poslovne etike kod najodgovornijih ljudi, odnosno rukovodstva same kompanije. Može se reći da je to primer nedostatka kolektivne ili grupne etike.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET