Spoljašnji faktori koji utiču na uspešnost obavljanja posla | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Spoljašnji faktori koji utiču na uspešnost obavljanja posla". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO IZ BEOGRADA
SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna etika
Tema: Spoljašnji faktori koji utiču na uspešnost obavljanja posla
Beograd, 2011.
SADRŽAJ
Uvod………………………………………………...………………………………......................3
Mere za otklanjanje negativnih uticaja rada na radnika………………………...…………4
Krivulja radnog učinka……………………………...……………………………………..5
Zamor pri radu……………………..………………………………………...……………7
Vrste i oblici odmora…………………..………………………………………………….8
Zaključak………………………………………..…………………………………………………9
Literatura………………………………………………..…………………………………….….10
UVOD
Filozofija rada je posebna oblast filozofije koja proučava životne procese koji se dešavaju u čovekovom organizmu prilikom mirovanja i rada, a u zavisnosti od delovanja životne sredine. Predmet istraživanja filozofije rada je ljudski organizam tokom obavljanja radne aktivnosti. Jedna druga oblast filozofije istražuje uticaj buke, svetlosti i mikroklime na radnu sposobnost, pojavu zamora i nastanak nesrećnih slučajeva. Psihologija rada istražuje i posledice buke i osvetljenja. Jedna od aktuelnih oblasti filozofije rada bavi se problemima zamora i premora. I u ovoj grani se prožimaju filozofija i psihologija rada. Pojavu zamora i premora u velikoj meri determiniše dužina i raspored radnog vremena. Izračunavajući ove dve pojave nauka o radu je razvila svoju teoriju životne krive radnog učinka čoveka. I kod radnog učinka bitno je znati da racionalno iskorišćavanje ljudske radne sposobnosti nije samo pitanje humanizma, već je to i ekonomsko pitanje. Ako se početkom radnog veka suviše rano ili eventualno već pri kraju veka, suviše kasno, poveri ljudima radni zadatak kojem u fiziološkom smislu nisu dorasli, to može dovesti do bitnog smanjenja radnog učinka tako opterećenog radnika. Razumljivo je da zadatke različite težine i složenosti treba utvrditi i razvrstati za svako zanimanje i svaki posao zarazne životne dobi.
1. MERE ZA OTKLANJANJE NEGATIVNIH UTICAJA
RADA NA RADNIKA
U cilju sprečavanja i sprovođenja na što manju meru negativnih uticaja rada na izvršioca rada i radi reprodukcije utrošene bioenegije pri radu, preduzima se više grupa mera:
1. Organizacione mere kojima se sprečava negativan uticaj rada nna radnika, tako što se smanjuje psihofiziološko trošenje radnika pri radu. Ovaj kodeks mera obuhvata:
-obezbeđenje standardnih uslova radne sredine,
raspored radnika na radna mesta prema odgovarajućoj kvalifikovanosti,
izbor optimalne varijante procesa rada kojim se eliminišu suvišne radne operacije,
podržavanje optimalnog intenziteta rada kojim se postiže najveći učinak , uz normalno naprezanje i
odklanjanje monotonije u radu.1
Ispitivanja su pokazala da broj nesrećnih slučajeva po času rada opada ukoliko je radno vreme skraćeno. Skraćivanje radnog dana deluje pozitivno samo u određenim granicama jer suviše
_______________
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET