Rukovođenje kao funkcija upravljanja u kompaniji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rukovođenje kao funkcija upravljanja u kompaniji". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj:
UVOD – VOĐENJE (RUKOVOĐENJE).................................................................3
POJAM RUKOVOĐENJA.......................................................................................4
OSNOVE RUKOVOĐENJA....................................................................................5
STIL I METODE EFIKASNOG RUKOVOĐENJA...................................................7
USLOVI USPEŠNOG RUKOVOĐENJA.................................................................7
OSOBINE VOĐE.................................................................................................. 10
PONAŠANJE VOĐE..............................................................................................11
ZAKLJUČAK..........................................................................................................12
UVOD - VOĐENJE (RUKOVOĐENJE)
Najstarija vidljiva manifestacija menadžmenta je zabeležena u pojavi vođe, više ili manje spontano nastalih grupa ljudi u borbi za opstanak. Sve do danas vođstvo je imanentno svim oblicima organizovanja ljudi. Dinamički razvoj industrijske proizvodnje stvorio je specifični ambijent u kome je vođstvu namenjeno izazovno mesto. Sve sofisticiraniju tehnološko-tehničku osnovu i organizacionu strukturu prožimaju psiho-sociološki aspekti, mentalitet, tradicije i kultura ljudi, kao dominantnih nosilaca aktivnosti. U takvim uslovima fenomen vođstva dobija na složenosti, a zbog rastućih izazova i na značaju.
Proučavanje fenomena vođstva može se grubo podeliti na:
klasični pristup,
bihejvioralni pristup,
kontigencijski pristup.
U suštini, ne radi se o potpuno podvojenim pristupima, već o produbljivanju i obogaćivanju poimanja vođstva u skladu sa novim saznanjima.
Klasični pristup je posvećen karakteristikama, svojstvima, ličnosti vođe. Iz aspekta menadžmenta tome je pridodat hijerarhijski odnos u konteksu organicazione strukture.
Pojava “bihejviorizma” (ponašanje), 1949. godine, omogućava svestranije osvetljavanje ponašanja vođa, i ne samo njih, već i podređenih. Odnos nadređenosti ostaje trajno na snazi, jer u industrijskim prilikama složenost materije implicira veća ovlašćenja pretpostavljenog zbog njegove pozicije u odnosu na njemu podređene u pogledu:
stepena sinteze elemenata,
šireg vremenskog horizontala sagledavanja i prostornog zahvata,
i veće informisanosti.
Protivurečeno sa nekim suštinskim opredeljenjima “bihejviorista”, ipak ostaje notorna činjenica stvarnih odnosa. Eufemizmi kao sledbenik umesto podređeni u industrijskim uslovima ne menja suštinu odnosa. Jer, samo vođstvo pretpostavlja da postoje vođeni. Kako će biti vođeni i kakav je njihov uticaj i kako se njihovo ponašanje odražava na proces vođenja i njegove efekte, tu su svakako prisutni doprinosi, “bihejviorista”.
Otvorenost industrijskih zbivanja na dejstvo brojnih faktora kako unutrašnjih, tako spoljašnjih, sa njihovom naglašenom interakcijom, ima za posledicu stvaranje veoma raznovrsnih situacija. U nastojanju da se iznađu neke zajedničke karakteristike (kao tehnologija, veličina, starost, okruženje) kreiran je kontigentni pristup u organizaciji, što se odrazilo i na izučavanje fenomena vođstva.
Takav međusoban odnos je zasnovan na suštini organizacije i menadžmenta, gde ovaj potonji predstavlja dinamički aspekt u smislu oživotvorenja organizacije.
Vođstvo je, po definiciji, sposobnost i veština pridobijanja ljudi da obavljaju poverene im uloge, dok je vođenje proces inspirisanja ljudi da se posvete izvršavanju dodeljenih im zadataka. Time se vođenje u konteksu menadžmenta javlja u ulozi subjektivnog nosioca povezivanja i kontrolisanja, uz oslon na motivisanje i naročito komuniciranje u okviru procesa menadžmenta.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET