Radna motivacija | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Radna motivacija". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЛЕСКОВАЦ
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: Основи менаџмента
Тема: Радна мотивација
Ментор: Студент:
Др Јелена Крстић Александар Ђорђевић
Број индекса: 11 832
Смер: финансије и банкарство
Лесковац, новембар 2012. године
САДРЖАЈ
Увод..................................................................................................... 2
Појам мотива, процес мотивације и мотивације за рад.................. 2
Мотиватори......................................................................................... 4
Развој теорија мотивације.................................................................. 5
Подстицање успешности на раду..................................................... 13
Употреба техника мотивације........................................................... 13
Материјалне компензације................................................................ 14
Плата као фактор мотивације............................................................ 14
Нематеријалне компензације............................................................. 16
Вођење кроз мотивисање................................................................... 17
Истраживање....................................................................................... 20
Закључак.............................................................................................. 21
Литература........................................................................................... 22
У В О Д
Мотиви покрећу људску активност, усмеравају је у одређеном правцу и одржавају све док се не испуни циљ. Менаџере истраживаче увек је занимао одговор на питање: шта покреће људску активност? Одговор на ово питање био би значајан за менаџере да би могли боље да мотивишу људе којима управљају у организацијама, и то у правцу остваривања организационих и индивидуалних циљева. Менаџере истраживаче увек је занимало да открију потребе које покрећу активност људи, али и питање мотивације, односно како се покреће људска активност. Излагања су организована као презентација кључних доприноса теорији мотивације, односно теорији садржаја и теорији процеса мотивације.
Појам мотива, процес мотивације и мотивације за рад
Постоје различита схватања појма мотива, а једно од најчешћих мотиве дефинише као унутрашњу покретачку снагу човека која подстиче и усмерава његово понашање. Мотиви се често поистовећују са потребама, ставовима, интересима, циљевима. У основи сваког мотивисаног понашања стоји потреба које човек постаје свестан и чијем задовољењу тежи.
Мотивација потиче од латинске речи –Movere, што значи покренути. Из тога се мозе закључити да се ради о неком поводу или побуди за нако деловаље.
Мотивација је процес свесног покретања и усмеравања активности човека ка остварењу одређеног циља. Сваки процес мотивације се може објаснити на два начина, у ужем и у ширем смислу. У ужем смислу то је процес који се остварује између потребе и циља. У ширем смислу то је процес од почетка спознаје одређене потребе, схватања њене неопходности, па све до њеног задовољења, чиме се иницира нова потреба. Тако се остварује мотивациони циклус понашања, који се може схватити као круг који почиње јављањем неке потребе, а завршава се остварењем циља. Између потребе и циља се налазе препреке које мотивационим циклусом треба савладати. Код нижих мотива мотивациони циклус је једноставан, док је код виших мотива сложен и садржи низ физиолошких и психолошких трансформација.
Остваривање учинака запослених и менаџера је резултат три кључна фактора: способности, шансе, воље или мотивације заполених да остваре учинак. Способност запослених да остварују учинке постиже се љиховим образоваљем и обуком на послу. Прилику да остварује учинке пружа му организациона структура предузећа. Међутим, запослени може да буде компетентан за остваривање учинка, организација може да му омогући остваривање учинак, ипак све то неће вредети ако он није мотивисан да оствари учинак.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET