Teorii na motivacija (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorii na motivacija (makedonski)". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


PRV PRIVATEN EVROPSKI UNIVERZITET
Stru~en trud po predmetot :Osnovi na menaxment
Tema:Teorii na motivacija
Izrabotil:Kocev Jovan 0114/09
Motivirawe
Motiviraweto e isto taka del od predmetot na menaxmentot.Toa vklu~uva poznavawe I upravuvawe so mehanizmite na individualnata I grupnata motivacija .Motiviraweto ~esto se izrazuva so zborovite:`elba, sakawe, cel, potrebi, pottiknuvawe I inicijativa. Motivot se definira na razli~ni na~ini, kako na primer:Spored izvornoto zna~ewe, kako energi~en uslov,vnatre{na sostojba.Motivacijata e od krajno zna~ewe za menaxerite, bidej}i nivnata uloga e podredenite da bidat polni so energija vo ostvaruvawe na celite na organizacijata. Razbiraweto na pri~inite za motivacija e glavno barawe za sekoj menaxer koj e anga`iran vo nadleduvawe na vrabotenite.Motivacijata odreduva kolku energija I entuzijazam }e vklu~I rabotnikot za realizirawe na nekoja rabota.
VIDOVI MOTIVI ( PRIMARNI I SEKUNDARNI)
Potrebite ili motivate mo`at da se podelat vo dve {iroki kategorii:primarni I sekundarni. Primarnite motivi direktno proizleguvaat od fiziolo{kite potrebi na organizmot, go sledat ~ovekot niz dolgata negova evolucija , a se vo vrska so negovoto odr`uvawe I odr`uvaweto na vrstata,se manifestiraat vo ona {to zna~I glad, `ed, spiewe,seks,izbegnuvawe bolka I bezbednost . Po svojata priroda, tie se biolo{ki relativno stabilni I nivnoto vlijanie vrz odnesuvaweto e o~igledno, poradi {to tie lesno se identifikuvaat.Spored kriteriumot na biolo{kata funkcija,primarnite motive mo`at da se podelat na:
Pozitivni motivi, koi se rezultat na nedostig I predizvikuvaat barawe I tro{ewe na potrebnite supstancii(glad,`ed)
Negativnite motivi, koi se rezultat na prisustvo na {teten ili potencijalno {teten pottik koj proizveduva begstvo ili napu{tawe(bolka, strav)
Grupni motivi ili motivi za odr`uvawe na vidot, koi se rezultat na prirodata na reproduktivniot system I proizveduvaat brak,deca, vospitno odnesuvawe.
Me|utoa , ~ovekot kako bio-socijalno su{testvo pod vlijanie na op{testvenite odnosi I op{testveniot trud , svoite prirodni potrebi gi ,,socijaliziral” I usoglasil so odredeni op{testveni normi I pravila I gi pot~inil na op{testvenite vrednosti.
Sekundarnite motivi, se psiholo{ki, koi se pod neposredna kontrola na samata li~nost I se steknuvaat niz iskustvo I u~ewe, zna~ajno variraat vo zavisnost od kulturata I od samata individual. Tie proizleguvaat od `elbata za mo}, postignuvawe,qubov,dr`ewe.Nivnoto identifikuvawe I interpretacija e mnogu te{ka, bidej}I tie se mnogubrojni I se manifestiraat na razli~ni na~ini.
Sigurnost -Spored Morgan I King, sigurnosta pretstavuva sposobnost da se zadr`I ona {to se ima, da se bide siguren deka }e se tro{I ili koristi vo idnina isto kako vo minatoto. Obratno, nesigurnosta pretstavuva strav deka”rabotite ne se trajni, ne se ve~ni,, I deka mo`e da se zagubi ona {to vo momentot se poseduva.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET