Tekstilna konfekcija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tekstilna konfekcija". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BEOGRADU
TEHNIČKI FAKULTET U BORU
ODSEK-INDUSTRIJSKI MENADZMENT
SEMINARSKI RAD
PREDMET: TEHNOLOGIJA I POZNAVANJE ROBE
TEMA: Tekstilna konfekcija
23. 04. 2008.
Sadržaj:
Uvod
Tkanina ( tekstil )
Prirodna i veštačka vlakna za izradu tkanine
Osnovna svojstva materijala i odevnog predmeta
Bojenje i ukrašavanje tkanine
2. Konfekcija
Izračunavanje proporcionalnih mera, glavne mere
Izbor potrebnog materijala
Izbor modela
Plan operacije rada
3. Sredstva rada
Mašinska igla
3.2. Pakovanje i održavanje tekstilnih proizvoda
1. Uvod:
Kako bih što bolje prikazali tekstilnu konfekciju, ( robu ), polazimo od osnovnih pojmova koji su bitni za razvoj tekstilne konfekcije.
Da bi tekstilna roba neke fabrike bila kvalietna i tražena na tržistu, proizvođači moraju da zadovolje sve zahteve potrošača. Zahtevi su uglavnom:
Kvalitet materijala - što zahteva dobro poznavanje tkanine, boje i pigmenta tkanine
Model odevnog predmeta - proizvođači moraju da prate modne trendove
Modeli moraju biti kvalitetno izrađeni, i moraju biti laki za održavanje
U daljim poglavljima detaljno obrađujemo prethodno navedene parametre koje imaju uticaja na kvalitet dobijene konfekcije.
1.1. Tkanina ( tekstil )
Reč tekstil znači “tkanje”, i sav prvi tekstil je bio tkan, odatle je drugi izraz “tkanina”.
Danas se može praviti od vlakna prirodnog porekla ili veštački proizvedenih hemijskim procesima.
Prvobitno, tkanine su bile materijali koji su se dobijali upredanjem prirodnih vlakana u konce i njihovim tkanjem na razboju. Savremene tkanine se proizvode i drugim metodama kao sto je štrikanje ( korišćenjem samo jednog ili više klubeta ) ili presovanjem ( spajanjem vlakana pod toplotom i pritiskom ) i uključuju materijale kao što je čipka, gajtan ili muslin.
Pet najvažnijih prirodnih vlakana su vuna, pamuk, svila, lan i juta. Vuna potiče od ovaca, koža i lama; pamuk se još u drevnim vremenima gajio u Egiptu i Indiji, a svilu su prvo proizvodili u drevnoj Kini. Platno, dobijeno od biljke lana, koristi se za košulje, čaršave i stolnjake, a juta, koja najbolje uspeva u Indiji i Bangladešu koristi se za vreće, asure i konopce.
Hemijska industrija proizvodi sintetička ( veštačka ) vlakna, kao najlon i akrilik, koja se mogu napraviti da budu čvršća, jeftinija, elastičnija i lakša za pranje od prirodnih. Tu spadaju neopren, sintetička guma korišćena za kabanice, Gore-Tex, vodootporna materija za planinarsku i kampersku odeću i rastegljivi najlon - likra, zastupljena u svakodnevnom oblačenju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET