Upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ŠKOLA ZA PRIMJENJENE I PRAVNE NAUKE
PROMETEJ
BANJA LUKA
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Menadžment ljudskih resursa
TEMA : Upravljanje ljudskim resursima
u javnom sektoru
Sadržaj:
Ljudski resursi, organizacija i specifičnosti u javnom sektoru...............................2
-Organizacija i specifičnost u javnom sektoru...................................4
-Organizacija kao ljudska tvorevina..................................................5
Motivacija, napredovanje i radno angažovanje kadrova.......................................7
-Klasifikacija proučavanja organizacija............................................11
Pojam, vrste i metode koordinacije......................................................................12
Menadžerska koordinacija i upravljanje grupama................................................13
-Šta je grupa ? Radna definicija......................................................13
-Tipovi grupa i zbog čega se one formiraju.....................................14
Literatura..............................................................................................................16
Ljudski resuri, organizacija i specifičnosti u javnom sektoru
1.1 Ljudski resursi
Ljudski rad se može definisati sa više stanovišta: tehničko-tehnološkog, ekonomskog, filozofskog, pravnog i sociološkog. Sa tehničko-tehnološkog aspekta, ljudski rad se posmatra u kontekstu čovekovog prisvajanja prirode, ali i sa stanovišta sposobnosti čoveka da izradi i racionalno u procesu rada koristi oruđa za rad.
Ekonomisti su definisanju ljudskog rada pristupili proučavajući ljudski rad kao društveno proizvodnu aktivnost. U kontekstu ovog pristupa ljudski rad najčešće određuju kao svesnu, planiranu ljudsku delatnost koja ima za cilj da priredi materije iz prirode i prilagodi ih tako da mogu zadovoljiti ljudske potrebe.
Klasična sociološka definicija pojma rada govori o radu kao o socijalnoj funkciji koja se vrši uz saradnju radnika i kapitalista.
Razlikujemo dve osnovne podele rada. Jedna je podela rada na fizički i umni, a druga je podela na proizvodni i neproizvodni rad. Često se fizički i proizvodni rad poistovećuju kao i umni i neproizvodni rad što je neprihvatljivo.
Fizički rad predstavlja rad u kojem čovek upotrebljava pretežno svoje fizičke sile i sposobnosti za obavljanje određenog rada. Međutim, u tom procesu čovek mora da koristi i svoje intelektualne sposobnosti.
Isto tako, intelektualni (umni) rad je rad kojem čovek koristi pretežno svoje umne snage i sposobnosti. Konačno, razlika između ove dve vrste rada je u sledećem: da li je predmet čovekovog rada, čovekove svrsishodne delatnosti, promena (prisvajanje) materijala iz prirode ili je u pitanju rad kojim se postižu određena znanja koja omoguđavaju bolje obavljanje fizičkog rada.
Proizvodnim radom u užem smislu reči može se smatrati samo onaj rad (bez obzira da li je umni ili fizički) koji se obavlja u procesu materijalne proizvodnje. Svaki fizički rad nije obavezno i proizvodan. Na osnovu iznetog, rad u komunalnim i uslužnim delatnostima nije proizvodan ali je društveno koristan i opravdan. Isto tako, ni svaki umni rad nije obavezno neproizvodan. Svaki intelektualni rad koji kao tekuči ili minuli doprinosi neposrednom proizvodnom radu i omogućava da ovaj bude uspešniji, mora se smatrati proizvodnim radom. Od svih vrsta čovekovog rada svakako je najvažnije čovekov proizvodan rad. Predmete na koje nailazi u prirodi čovek mora da menja i prilagođava svojim potrebama, čak i ako se radi o ubiranju gotovih plodova. I u celini gledano, saobražavanje predmeta iz prirode svojim potrebama čovek postiže radom, pri čemu troši izvesnu energiju i koristi podesno oruđe. Količinu energije i vreme koje će utrošiti prilagođavajući predmet svojim potrebama zavise, u prvom redu, od njegove umešnosti u radu, oruđima kojima se služi i načina kako pristupa poslu. Čovek mora da radi da bi se održao u živtu, „zato je rad celishodna delatnost čoveka, kojom on obezbeđuje svoju egzistenciju“.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET