Berze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


u v o d
Berze su tržišne ustanove na kojima se koncentriše ponuda i tražnja, u principu zamenljive robe. Materijalno prisustvo robe, pa čak ni uzoraka nije risutno, jer se berzanski poslovi zaključuju pozivom na oznaku kvaliteta, naziva i porekla robe. Berzanski poslovi zaključuju se po strogo utvrđenim pravilima, kojih se kupci i prodavci moraju pridržavati. Postignute cene se sistematizuju i objavljuju. Zato su berze vrlo pregledne ustanove i njihov značaj raste. Poreklo reči berza dolazi od latinske reči ’’bursa’’ – kesa; čime s simboliše značaj berze ko tržište novca i hatrija od vrednosti. Po drugomtumačenju reč berza vodi poreklo od imena porodice Van der Bursen iz Briža (na kući se nalazio grb sa dve kožne kese) a na trgu ispred ove kuće su se okupili trgovci i vršili razmenu novca, menica i obveznica još od 14 veka. U Antverpenu je sagrađena prva berzanska palata u Evropi i to 1531 godine. Čuvena njujorška Voltstrit berza osnovana je 1972 godine, Beogradska berza je osnovana 1886. a počela sa radom 1898 godine.
Istorija berzi
Korene berzi kao specifičnog oblika tržišta moguće je naći još u davnim vremenima kada su se ljudi okupljali na pijacama, trgovinama, sajmovima, pazarima (bazarima), vašarima i drugim mestima. Na njima se obavljala trgovina ili ekonomski rečeno dolazilo je do susretanja ponude i tražnje za razzličitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su doživljavale snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Slična ituacija se zadržala i tokom srednjeg veka, gde su mnogi gradovi, posebno u kontinentalnoj Evropi stekli zavidnu reputaciju i jaku tradiciju trgovanja i organizovanja trgovačkih aktivnosti. Pomenimo samo neku od njih – Venecija, Firenca, Bolonja, Sijena, Djenova, Milano, Marsej, Lion, Tuluz, Avr, Avinjon, Lajpcig, Keln, nešto kasnije Antverpen, Briž, Amsterdam, Pariz, London, Madrid, Lisabon itd. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, pa se kasnije ispostavilo da značajan ravoj berze je – Donošenje samo uzoraka i mustri umesto robe. Na bazi razgeldanja tih uzoraka i mustri, počeli su da se zaključuju različite vrste poslova, a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova.
Drugi važan moment vezan za nastanak berzi je vezivanje za određenu lokaciju, odnosno mesto. U početku, trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru, što bi se reklo pod ’’vedrim nebom’’. Kasnije su nalazili različite prostore, sobe, lokale i naročito kafane za svoje stranke. Prosto će delovati zapanjujuće podatak da su berze u mnogim velikim gradovima nastale upravo u kafanama ili njihovoj blizini. Tako je bilo u Londonu (kod Jonatan s Coffee House), Njujorku (Tontine Coffee), nizu drugih gradova, čak i u Beogradu (doduše mnogo kasnije u odnosu na druge evropske gradove, poznata po okupljanju trgovaca bila je kafana Bosna, a u kafani Građanska kasina 1. marta 1887. godine formiran je prvi berzanski odbor). Verovali ili ne, sam pojam berza vodi poreklo od prezimena jedne flamske porodice koja je u belgijskom gradu Brižu imala kafanu u kojoj su se okupljali. Trgovci su pored usluga jela, pića i počinka obavljali i trgovačke poslove. Ispred lokala, na ulaznim vratima su bile isklesane tri kese koje u predstavljale simbol kuće a kako je bilo reči o porodici Von der Voersepil, Van der Beurse, stajala je oznaka ’’de Beurse’’. Upravo je taj pojam korišćen kasnije od strane mletačkih trgovaca. Postao je odomaćen i njime su označavana mesta okupljenja trgovaca. Smatra se da su prve bere počele da nastaju još krajem XIV veka. Za grad Anvers u Francuskoj se smatralo da je među prvima imao nešto nalik na berzu još 1360 godine.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET