Duhovni kapital | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Duhovni kapital". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
Duhovni kapital proističe iz duhovne inteligencije, a to je ona inteligencija pomoću koje možemo pristupiti našim najdubljim značenjima, vrednostima i najvišim motivima. Duhovna inteligencija je naša moralna inteligencija, ona nam daje urođenu sposobnost da razlikujemo ispravnog od pogrešnog. To je inteligencija pomoću koje izražavamo dobrotu, istinu, lepotu i saosećanje u životu, to je znači inteligencija duša. Dakle, postoji ključna veza između duhovne inteligencije duhovnog kapitala i održivosti. Održivost sama po sebi zahteva sposobnost sistema da se održi i razvije u budućnosti. Održivi sistemi u prirodi su oni sistemi čiji elementi međusobno sarađuju u cilju proizvodnje uravnoteženog okruženja koje se brine u celini. Ljudi, organizacije i kulture koje poseduju duhovni kapital biće održivije. Ovde će biti razmotrena tri vida kapitala: materijalni kapital, socijalni kapital i duhovni kapital. Materijalni kapital – racionalna inteligencija (IQ), socijalni kapital – emocionalna inteligencija (EQ), duhovni kapital – duhovna inteligencija (SQ). SQ je inteligencija pomoću koje mi jesmo . Održivi kapitalizam je onaj koji poznaje sva tri vida kapitala – materijalni,društveni i duhovni kapital.
Kako je danas i šta je to duhovni kapital?
Moderni kapitalizam, kako je sada definisan, ima samo dve osnovne pretpostavke o čovečanstvu. Prvo, on pretpostavlja da su ljudska bića primarno ekomomska bića, koja, kako kaže Adam Smit, imaju „prirodnu tendenciju da međusobno trguju, trampe i razmenjuju“. Drugo, kapitalizam pretpostavlja da će ljudska bića uvek delovati tako da slede svoj vlastiti racionalni interes, ili u najmanju ruku, naše nagoveštaje o tome šta je to što će nam doneti korist.
Kapitalizam pretpostavlja da zemlja postoji da bi nas snabdela resursima, kao i da su ti resursi neograničeni. Postoji jedna opštija pretpostavka da čitav svet biznisa ostrvo za sebe. Zaposleni se mere po svom kapacitetu da proizvedu ono što drugi mogu da potroše. Kupci i zaposleni posmatraju se isključivo kao potrošači. Veliki kupci (imućniji) imaju veću vrednost nego mali kupci (siromašniji). Prvi razlog zašto je današnji biznis neodrživ što je to kao što smo rekli svet biznisa ostrvo za sebe, a drugi razlog je to što današnji biznis isrcpljuje resurse i nanosi štetu životnoj sredini. Drugi problem koji biznis donosi je to što je porasla nejednakost u raspodeli svetskog bogatstva između bogatih i siromašnih zemalja. Sve to rađa osećaj poniženja i gneva.
Glavni uzrok stresa u našim životima danas je uglavnom gubitak smisla. Stvari se menjaju neverovatno brzo i neprekidno, mnogo naših starih ubeđenja više ne važi, i mi smo dospeli u ćorsokak. U našim privatnim životima, doživljavamo eroziju moralnih i religijskih uverenja, promene u strukturi porodice i međusobnih odnosa uopšte, stalnu mobilnost, gubitak, razvod, penzionisanje i smrt voljenih osoba.
Besmisao i stres koji ona rađa osnovni je uzrok bolesti u razvijenom svetu danas. Oboljenja kao što su depresija, anksioznost, sindrom hronične iscrpljenosti, alkoholizam, uživanje droga i samoubistvo nedvosmisleno su povezana sa stresom. Stres i iscrpljenost su nesumnjivo loši za ljude koji su im izloženi. Ako potraju duže, mogu potpuno da nas sagore. Oni vode u bolest i u preranu smrt. Iscrpljeni ljudi pod stresom su loši za biznis. Oni smanjuju ukupnu kreativnost i produktivnost.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET