Dostupnost finansija za započinjanje biznisa | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dostupnost finansija za započinjanje biznisa". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA
S E M I N A R S K I R A D
PREDMET:
Strateško preduzetništvo
TEMA:
Dostupnost finansija za započinjanje biznisa
Dr Nenad Penezić Jovana Bakoč 1627
Mr Željko Tekić
Kratak uvod:
Svako mora da zna tačno šta želi, da sebi postavi cilj i teži da ga ostvari. Treba da zna gde treba da ide, a sve je mnogo lakše ako zna i kako, a ukoliko i ne zna, treba da pita, jer to vodi rešenju, a ostati u neznanju vodi sigurnom padu! Zato moramo biti uporni i ne plašiti se neuspeha!
Kada sve to shvatimo, nedostaje jedna “sitnica”, bez koje ništa ne možemo početi - Novac.
Toliko potreban, a toliko truda treba oko njegovog nalaženja, pa još više truda oko ulaganja istog u pravu stvar. U današnje vreme, u ovoj državi, pa i drugim državama, to je često problem. Prednost u stvaranju, nalaženju, korišćenju i ulaganju novca imaju svakako ljudi bogati idejama. Mada i uz ideju bez nečije pomoći ne odmičemo daleko.
Da li je naš spas u tom traganju, nasledstvu, pomoći rodbine, državnim fondovima, bankama ili u nečemu drugom pokušaćemo da otkrijemo…
Kako su se stekli uslovi krize? I poređenje Američkog i našeg bankarstva.
Poznato je da neki osnovni elementi potiču još iz vremena prvog izbora Ronalda Regana za predsednika Amerike i onoga i onoga što se u to vreme smatralo revolucijom u svetskoj ekonomiji – tzv. reganokomija. Posledice reganokomije bile su dvostruke:
Najpre je došlo do porasta globalne ekonomije, podstaknute stalnim rastom ( do dana današnjeg ) budžetskog deficita SAD kojeg su sve više finansirale strane države ( trenutno je pre svega Kina i zemlje proizviđači nafte na Bliskom istoku), pri čemu su se posledice krize u jednoj zemlji brže i jače osećale nego u drugima.
Drugi element ja kako ekonomske tako i psihološke prirode, sa naglaskom na sve većoj liberalizaciji privatnog sektora u odnosu na intervenciju države, kako bi se omogućio rast tržišta, s tim da se problemi rešavaju onda kada se pojave. Ova ekonomska politika nastavljena je i posle Reganove vladavine, a oličena u čuvenoj formulaciji predsednika Buša mlađeg: “Read my lips: No new taxes” ( Čitajte mi sa usana: Neće biti novih poreza ). Ono što se dogodilo nakon toga ne odgovara u potpunosti sadržaju ove fraze, ali se neočekivani obrti često dešavaju u istoriji. U svakom slučaju, posledica ove politike bio je redovna i postojana ekspanzija koja je pospešivala ekonomski rast, a odvraćala od nagomilavanja štednje koja bi inicijalno odgodila ili čak usporila rast. Što se tiče psihološkog aspekta, dogodilo se to da su ljudi potpuno normalno prihvatili potrošnju i da nisu mnogo brinuli o štednji, jer se smatralo da će dobrobit doći sama po sebi sa rastom ekonomije. Sve je to lepo funkcionisalo dok sistemu nisu ponestale pare i dok stvarna vrednost dobara nije ušla u fazu stagnacije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET