Funkcije menadžmenta u poboljšanju uslova radne sredine | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Funkcije menadžmenta u poboljšanju uslova radne sredine". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


1. POJAM I FAKTORI RADNE SREDINE
Pod radnom sredinom se podrazumevaju materijalni faktori i drustveni odnosi u kojima ljudi ostvaruju radnu i ostalu aktivnost.
Materijalni faktori obuhvataju fizicke i tehnicke uslove radne sredine,
Drustveni odnosi predstavljaju odnose izmedju ljudi na radu.
Industrijski a posebno naucno-tehnicki razvoj su doveli do promene u radnoj sredini. Doslo je do velike upotrebe masina, izvrsena je podela rada, sve to dovodi do veceg obima proizvodnje, promenjen je polozaj radnika u procesu proizvodnje i njegov odnos sa ostalim radnicima.
Kroz rad covek uspostavlja razlicite veze sa tehnikom i ljudima.
2. FIZICKI USLOVI RADNE SREDINE
Pojam fizickih uslova radne sredine. Pod fizickim uslovima radne sredine, podrazumevaju se svi fizicki faktori koji direktno ili indirektno uslovljavaju intenzitet procesa rada ili uticu na radnikovo psiho-fiziolosko trosenje pri radu.
Fizicki uslovi radne sredine deluju:
Na ceo covekov organizam pri radu i doprinose njegovom jacem ili slabijem trosenju,stresu i iscrpljivanju u procesu rada kao sto su: vazduh temperatura i vlaga,
Na pojedine radnikove organe, a preko njih na njegovo psiho-fiziolosko trosenje, kao sto su: svetlost, boje, buka i potres.
3. KLIMATSKI USLOVI
Klimatski uslovi radne sredine cine fizicke osobine vazduha (sastav, temperatura, vlaznost) koji okruzuje radnu sredinu, takodje se nazivaju i mikroklima.
Sastav vazduha u radnoj sredini trebalo bi da odgovara normalnom atmosferskom sastavu ( 21% kiseonika i 78% azota i oko 1% retkih gasova kao sto je argon i drugi). Svako odsutpanje od ovog sastava predstavlja zagadjenost vazduha.Usled zagadjenosti vazduha dolazi do smanjenja produktivnosti, zamora, malaksalosti, opadanja radne sposobnosti, hronicnih oboljenja i u koliko takvo stanje vazduha potraje dolazi do celokupnog pogorsanja zdravlja radnika.
Menadzer u tom slucaju mora brzo da reaguje i svojim organizacionim merama obezbedi sto potpunije prilagodjavanje zagadjenog vazduha njegovom normalnom sastavu. Te mere obuhvataju:
Istrazivanje i konstatovanje uzroka zbog kojih dolazi do odstupanja od normalnog sastava vazduha i
Proucavanje i izbor mera pomocu kojih ce se najefikasnije konkretni sastav vazduha prilagoditi normalnom sastavu vazduha.
Zagadjivanje vazduha se najcesce javlja kao posledica:
Povecanja ugljenicne kiseline,
Prisustva prasine u vazduhu,
Prisustva bakterija u vazduhu iznad prosecnih kolicina koje se smatraju prirodnim i
Prisustva raznih drugih ststnih materija u vazduhu
1) U normalnom vazduhu najcesce ima oko 0,02-0,04% ugljen-dioksida. U industrijskim prostorijama je taj procenat ugljen-dioksida veci. Ni u fabrickim prostorijama ne bi smelo da bude vise od 0,05-0,06% ugljen-dioksida. Preko te granice javljaju se smetnje pri disanju i smanjenje radne kondicije radnika. Te su smetnje lakse prirode sve dok se ne postigne koncentracija od 1% ugljen-dioksida u vazduhu. Kada se ta granica predje pojavljuju se smetnje u ostrijoj formi. Maksimalan procenat ugljen-dioksida koji ljudski organizam jos moze da podnese, ali samo krace vreme je 6%.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET