Etičke dimenzije poslovanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Etičke dimenzije poslovanja". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Ipak, etiku bi trebalo posmatrati kao kjučnu integrativnu snagu u rukovođenju, jer ćemo poći od pretpostavke da će u budućnosti najuspešnije kompanije biti one koje nađu najbolji odgovor na pitanje: u čemu je vrednost postojanja njihovih kompanija, zašto treba da se izvrši neki zadatak i zašto se teži ostvarenju cilja sa najvećom predanošću ?
Sve u svemu, etičko ponašanje u poslovnim organizacijama predstavlja kompleksan problem sa izraženim individualnim i situacionim dimenzijama. Efikasno sprovođenje etičnog ponašanja zahteva od organizacije da usvoji etiku, očekuje etično ponašanje od svog rukovodstva, proveri radnike koje zapošljava, obezbedi etičku obuku za svoje zaposlene, obrazuje etičke jedinice, meri etičnost, izveštava o etici, nagrađuje etičnost i donosi teške odluke kada sve ovo ne funkcioniše. Razvoj sistema sa ovakvim karakteristikama zahteva zdravo vođenje i podršku kulture organizacije i njenih najodgovornijih članova. Rukovodioci uvek moraju biti spremni da preuzmu rizik za efikasnu primenu ovog sistema. Sprovođenje etičnog ponašanja u poslovnim organizacijama je moguće, ali uspinjanje na nivo u kom ono zaista funkcioniše bez većih izuzetaka, predstavlja put kojim treba ići.
ETIKA KAO INTEGRATIVNA SNAGA
U RUKOVOĐENJU
Jedan od fenomena poslovne scene je neugodnost sa kojom se često razmatraju pitanja etike. S jedne strane, rukovodioci s negodovanjem reaguju na samu pomisao da bi neko mogao dovesti u pitanje njihovu etičnost ili da je, uz retke izuzetke, rukovođenje u vodećim poslovnim organizacijama u rukama ljudi koji poseduju visoko izgrađen sistem etičkih vrednosti. S druge strane, dualizam mentaliteta isključuje etiku iz procesa odlučivanja, sugerišući da čovek donosi odluke nezavisno od etike, pa tek onda ispituje njihove etičke implikacije. Ovakav stav ostavlja mesta etičkim nedoslednostima u ponašanju rukovodilaca, koje se moraju ispraviti kako zbog ekonomskih tako i zbog etičkih razloga.
Zanimljivo je zapažanje i to da oni koji promovišu posebnu etiku za poslovanje obično gaje negativna osećanja prema poslovanju.
Sadašnje interesovanje za ove, pomalo prikrivene, etičke teme kao što su organizacije, nadređeni ciljevi i odnos pojedinačne i kolektivne odgovornosti pokazuje da rukovodioci počinju da veruju da etika ima suštinski uticaj.
Kad bismo mogli „upregnuti“ etiku kao integrativnu snagu sa njenim oruđima koja se koriste u procesu odlučivanja, mogli bismo je primenjivati od samog početka tog procesa. Etika bi onda služila kao katalizator među već poznatim oruđima za analizu, dajući sinergističke rezultate. Etika će se posmatrati kao glavno oruđe za analizu, onoliko koliko može služiti kao koheziona snaga.
Etička razmišljanja sistematski podsećaju pojedinca koji odlučuje na njegove osnovne ciljeve, na ciljeve ostalih zaposlenih i, najpresudnije, na ciljeve kompanije. Ta razmišljanja teraju ga da ponovo razmotri – pa možda i odbaci ili revidira – osnovne pretpostavke o drugim zaposlenima u kompaniji, o kompaniji i odnosima između kompanije, njenog okruženja i njega samog.
Etičko odlučivanje traži da se postave prava pitanja u pravo vreme. Pojedinac koji odlučuje posmatrajući probleme na etičan način, pre će sagledati alternative koje nisu vidljive za konkurente koji etiku previđaju, jer sagledavanjem problema na način različit od onog na koji to čini konkurencija, često se otkrivaju nove konkurentske mogućnosti…
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET