Komunikacija u organizaciji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Komunikacija u organizaciji". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


PEP BEOGRAD
Beograd, 2008.
SADRŽAJ
1. Uvod 2 2. Definicija i značaj komunikacije 3 3. Oblici komuniciranja 4 3.1. Interpersonalna komunikacija 4 3.2. Poslovna komunikacija 6 3.3. usmeno poslovno komuniciranje 9 3.4. Pisana komunikacija 10 4. kOMUNIKACIJA u ORGANIZACIJI 11 4.1. Kanali komunikcije u organizaciji 11 5. NAJSAVREMENIJI VID KOMUNIKACIJE 15 - Zaključak 16 - Literatura 17
1. UVOD
Komunikacija je proces sporazumevanja među ljudima iz različitih sredina u različitim oblastima društvene prakse, radi rešavanja određenih problema koji su iskrsli. Ovaj proces je dvosmerno dinamičan, stalno se menja, dopunjuje, koriguje i usavršava.
Može se komunicirati rečima (verbalno) i pokretima, mimikom, bo jom glasa, očima (neverbalno). U interakciji se prožimaju verbalna i never balna komunikacija. Opštenje je mnogo siromašnije ako izostane neverbalni deo. Poruka upućena jednoličnim glasom, bez pokreta, ukočenog lica i pogle da gubi dosta od svoga bogatstva i ne ostavlja takav utisak kao kad bi bila praćena neverbalnim signalima. Međusobno najbolje komuni ciraju osobe kod kojih preovlađuje isti komunikacioni kanal.
Komunikacija je sastavni deo socijalne interakcije, odnosno ko ntakta među ljudima jer bez komunikacije nema ni zajedničke akcije. U komunikaciji su važni znakovi putem kojih se ostvaruje komunikacija. Svesnost o signalu koji emitujemo bitna je da bi se uspo stavila očekivana komunikacija, odnosno poslala adekvatna informacija. U suprotnom dolazi do nesporazuma jer nije poslata predpostavljena poruka, znak.
Jedan od najvažnijih ciljeva komunikacije je da se kroz poruke prenese svaka namera uticaja na ponašanje primaoca poruke u sledećem pravcu koji je poželjan za pošiljaoca.
2. Definicija i značaj komunikacije
Komunikacija je sastavni deo socijalne interakcije, odnosno ko ntakta među ljudima jer bez komunikacije nema ni zajedničke akcije. Komunicirati znači saopštavati.
Elementi sistema komuniciranja su odašiljač poruke (informacije), karakter i sadržaj poruke, mreža, kanali i sredstva preko kojih se emituje, šalje, kao i primalac (receptor) poruke.
Komunikacija je proces tokom kojeg određena osoba svoju želju, nameru ili osećanje ispoljava putem određenog znaka ili koda drugoj osobi, koja zatim taj znak dekodira i reaguje na njega.
Znakovi u komunikaciji predstavljaju ili zamenjuju nešto, na primer neki objekat, osobu, stanje ili pojavu. Postoje dve vrste komunikacionih zna kova. To su simboli i signali.
Simboli su znaci kojima namerno i svesno drugim osobama nešto saopštavamo. Simbolima se služi čovek i to usmenim i pisanim govorom, odnosno kroz reči i rečenice. Simboli imaju poseban značaj u never balnoj komunikaciji.
Signali su nenamerno, spontano proizvedeni znakovi kojima se izražavaju određena stanja i raspoloženja. Reč je o ekspresivnim znacima kao što su izraz lica i pokreti tela.
Govor i jezik su najznačajnija i najposebnija sredstva opštenja koje je kultura razvila i nastoji dalje da ih neguje i razvija. Mada se govor i jezik međusobno dopunjuju, ipak među njima treba praviti razliku. Verbalni govor (govor pomoću reči) jeste opšta moć koja je zajednička čitavom ljudskom rodu, tj. pomoću koje ljudi mogu na najlakši način da razmenjuju svoja iskustva. Govor i jezik nisu samo sredstvo komunikacije nego i vrlo značajan kulturni cilj kome težimo. Oni se svrstavaju u red najznačajnijih ljudskih otkrića i pronalazaka, u kojima se na najuspešniji način ukrštaju materijalni i duhovni svet čoveka. Drugim rečima, govor kao širi pojam, i jezik kao uži pojam omogućavaju čoveku da organizuje čitavo svoje iskustvo pomoću reči, zato što se reči mogu istovremeno odnositi na mate rijalni svet (stvari, događaji, pojave) kao i na duhovni svet (misli i pojave, predstave o tim stvarima).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET