Kompakt disk - CD | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kompakt disk - CD". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Smer: Preduzetnički menadžment
Predmet: Preduzetničke inovacije
Seminarski rad
Tema: Kompakt disk-Cd
Čačak,maj,2010.
Sadrzaj
1.Uvod……………………………………………………………………….……………..3
2.1 Šta je kompakt disk?.......................................................................................................4
2.2CD-R Tehnologija……………………………………………………………………....5
2.3 CD-RW tehnologija…………………………………………………………………....6
2.4 Formati kompakt diskova………………………………………………………….…...6 3.Istorija…………………………………………………………………………….……..10
4.CD danas – CD u budućnosti…………………………………………………...………12
5.Zaključak…......................................................................................................................13
6.Literatura..........................................................................................................................14
1. Uvod
Drugom polovinom 20. stoleća, sve do danas, u opštim i naučnim dijalozima iz oblasti informacionih tehnologija, informatike i računarstva vrlo često se, između mnoštva tematika, mogla čuti i jedna pomalo komična:
«Najvažnija karakteristika uređaja
Nadalje, izrečeno koliko god komično nije živelo samo kao jednokratna poštapalica - vic već je konstantna inspiracija bezgranične potrage koja trenutno prolazi još uvek vrlo aktuelnim sistemom pojačanja svetlosti kroz stimulisanu emisiju radijacije (engl.Light Amplification by the Stimulated Emission of Radiation) ili skraćeno LASER.
Dakle, nagli razvoj kvantne fizike početkom 20. stoleća doveo je do otkrića stimulisane svetlosti, a potom dosta kasnije i do lasera. Naime, još je 1917. Albert Einstein izračunao potrebne uslove za nastanak stimulisane emisije, ali je praktična primena tih načela ostvarena tek desetlećima nakon toga.
70-tih godina 20.stoleća otpočela je trka za što jeftinijim, ali ipak pouzdanim uređajima za masovno čuvanje podataka, a ona je stvorila laserske ili optičke ili compact diskove kakve na današnji dan poznajemo. Oni su u najboljoj poziciji od svih uređaja, jer je usklađenost njihove cene, njihove kompaktnosti, korisnosti I kvaliteta idealna. Oni su danas potisnuli sve druge medije za masovno čuvanje podataka, jer su njihove mane bile banalne u odnosu na koristi koje iz njih proizilaze, a koje drugi uređaji nisu mogli da neutrališu. Počnimo, na primer, od magnetnih traka. Sporost, pristup im je skoro isključivo sekvencijalan, vreme traženja predugo. Mogu biti izuzetnog kapaciteta jer se on povećava prostim produžavanjem trake, ali opet na štetu vremena traženja, kvaliteta i predimenziniranosti. Nisu poznate kao pouzdane zbog hiperosetljivosti na spoljašnje uticaje: prašina, vlaga, gužvanje ili strana magnetska polja. Stavljanjem traka u zaštitne kasete istima nerealno povećava cijenu.
Ipak, najveća mana magnetne trake je što se jako troši korišćenjem jer magnetska glava dodiruje traku u procesu pristupa podacima, a to dovodi do postupnog smanjenja debljine magnetsko-osetljivog sloja, te se on posle nekog vremena toliko istanji da traka postane neupotrebljiva.
Potom, diskete (engl. floppy disc) su medij brži i lakše prenosiv od magnetskih traka, međutim njihov kapacitet je vrlo skroman, a pouzdanost ponovo vrlo mala . Zbog velikog upliva spoljašnjih faktora, ne može se postići veća gustina zapisa podataka.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET