Međunarodna ekonomija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna ekonomija". Rad ima 31 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
TEMA:THE INTERNATIONAL ECONOMY
MASTER STUDIJE
FEBRUAR 2012.
SADRŽAJ
GATT
PROBLEMI U FUNKCIONIRANJU GATT-A
URUGVAJSKI KRUG PREGOVORA
REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE
EUROPSKA UNIJA (EU)
SVETSKA BANKA
MEĐUNARODNI MONETARNI FOND
SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA
NAFTA
SREDNJA I JUŽNA AMERIKA
AFRIKA
SREDNI ISTOK
AZIJA
OCEANIJA
EKONOMSKI POKAZATELJI USPEŠNOSTI TRANZICIJE ZEMALJA SREDNJE EUROPE
KOMPARATIVNI INDIKATORI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA
MEĐUNARODNA KRETANJA KAPITALA I SVETSKI DUGOVI
SVETSKA ZADUŽENOST
MEĐUNARODNA EKONOMSKA RAZMENA
ZEMLJE U RAZVOJU U SVETSKOJ TRGOVINI
PODSKUPINE ZEMALJA U RAZVOJU
EFEKTI TRGOVINSKE OTVORENOSTI
MULTINACIONALNE KOMPANIJE
POZITI VNI EFEKTI INTRAINDUSTRIJSKE TRGOVINE
STRUKTURA SVETSKE TRGOVINE PREMA GRUPAMA PROIZVODA
RAZVIJENE ZEMLJE U SVETSKOJ TRGOVINI: SAD, EU, JAPAN.
POLOŽAJ TRANZICIJSKIH ZEMALJA U SVETSKOJ TRGOVINI
SREDNJOEUROPSKE TRANZICIJSKE ZEMLJE
ZEMLJE JUGOISTOČNE EUROPE NA SVETSKOM TRŽIŠTU
ZAKLJUČAK
LITERATURA
GATT
General Agreement on Tariff and Trade,multilateralni međunarodni sporazum o carinskoj i vanjskotrgovinskoj politici 1947. Sedište je Ženeva. Osnovni cilj GATT je uklanjanje diskriminacije u međunarodnoj trgovini i liberalizacija vanjske trgovine između zemalja članica.
Osnovni principi funkcioniranja GATT-a su:
1) Zabrana zaštite domaće proizvodnje količinskim ograničenjima, a dozvoljena zaštita je isključivo carina. Izuzeci su:
a) Zaštita poljoprivredne proizvodnje – za poljoprivrednu proizvodnju zemlje mogu koristiti količinska ograničenja na strogo privremenoj osnovi. Potvrda teze da su izuzeci postali pravilo je agrarni protekcionizam EU.
b) Neravnoteža platne bilance – zemlje koje su suočene s većom neravnotežom – deficitom mogu privremeno zaštititi svoju domaću proizvodnju količinskim ograničenjima.
2) Sprečavanje diskriminacije u međunarodnoj trgovini – počiva na klauzuli "najpovlaštenije" nacije. Ako bilo koja članica GATT-a da povlašteni status bilo kojoj trećoj zemlji onda se taj povlašten status mora preneti na sve ostale članice GATT-a. Izuzeci:
a) Carinske unije (međusobno ukidaju carine i imaju jednaku politiku prema trećim zemljama). Ako zemlje tvore carinsku uniju one ukidaju carine i količinska ograničenja međusobno a da se to smanjenje ili ukidanje ne mora protegnuti na ostale članice GATT-a.
b) Intrakompanijska trgovina – trgovina između podružnica unutar jedne iste multinacionalne kompanije (ili se ne plaća ili bitno smanji carina)
c) Malogranični promet – ona područja koja se nalaze u zoni malograničnog prometa ne moraju plaćati carine na uvoz.
3) Otklanjanje prepreka u međunarodnoj trgovini putem pregovora i konzultacija – zemlje rešavaju nesuglasice isključivo pregovorima, pre je postojao sistem prisile prema nevršiteljima pravila pa su ga mnoge zemlje zloupotrebljavale – možda je bio jedan od najvećih problema GATT-a.
To se je u WTO-u promenilo i uvedena je moralna kazna i vrlo konkretan "sistem prisile" (međunarodna izolacija) zemalja koje se ne pridržavaju pravila.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET