Međunarodna banka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna banka". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај:
Увод....................................................................................................................................3
Настанак банке.....................................................................................................3,4,5
Циљеви и организација................................................................................5,6,7,8
Средства банке...........................................................................................................8
Зајмови банке – услови...................................................................................9,10
Финасирање пројеката...................................................................................11,12
Намена зајмова...................................................................................................13,14
Кофинасирање................................................................................................14,15,16
Сарадња Србије са Светском банком.....................................................16
Закључак........................................................................................................................17
Литература...................................................................................................................18
Увод
Међународне финасијске институције оснивају се међудржавним уговором или споразумом већег или мањег броја суверених земаља у циљу решавања развојних, стабилизационих, финансијских, монетарних и других сличних проблема земаља чланица.
Потреба оснивања међународних и регионалних финансијских институција које ће утицати на међународни монетарни и финансијски систем, на промет производа, услуга и капитала, а нарочито на систем и технику међународног платног промета и бржи развој земаља у развоју, посебно се наметнула након Другог светског рата. Од 1945. године до данас у свету су основане бројне финансијске институције, и то: 1) Монетарне институције међу којима је најважнији Међународни монетарни фонд и Европски монетарни споразум и 2) Кредитне институције од којих је најважнија Међународна банка за обнову и развој.
Настанак банке
Током тридесетих године дошло је до знатног смањења извоза капитала из развијених земаља , и то како у облику кредита тако и у облику директних инвестиција. У овом периоду су многе земље повериоци биле, у ствари, нето увознице капитала, што значи да је прилив у ове земље у виду профита, отплата зајмова и камата и у виду репатријацијекапитала био већи од одлива капитала у иностранству.
До оваквих кретања дошло је из више разлога, а пре свега због велике економске кризе и политичке нестабилности у свету. Смањење производње и пораст незапослености довели су до исцрпљивања фондова акумулације, како у сектору привреде тако и код становништва. Напуштање већ раније модификованог златног стандарда, поремећаји у међународним монетарним односима и снажна државна интервенција на овом сектору створили су велику неизвесност у области међународних плаћања и кретања девизних курсева. Све јасније су се уочавали знаци ране опасности , а неки регионални ратови су већ почели.
Поједине земље дужници нису могле да благовремено отплаћују своје кредитне обавезе према иностранству, ограничавани су трансфер профита и репатријација капитала, а у неким случајевима долазили је и до национализације имовине.
Дуготрајни рат који је захватио скоро све земље света, допринео је даљем ограничавању међународног кретања капитала. Све је било подређено ратним потербама. Долази до јачања народноослободилачких покрета у појединим деловима света, па и до социјалних револуција. Многе, а нарочито европске земље претрпеле су велика ратна разарања.
Оваква ситуације наметала је потеребу да се сагледају могућности привредног развоје по завршетку рата и створе услови за опоравак и јачање капиталистичког начина производње. То је значило да треба помоћи обнову земаља Западне Европе и обетбедити капиталистички пут развоја у подручјима где су се ослободилачки покрети борили за остварење националне независности.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET