Uzroci krize preduzeća | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uzroci krize preduzeća". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
U tržišnim privredama krize preduzeća predstavljaju nepoželjne i neplanirane pojave, koje prouzrokuju brojne štetne posledice za mnoge subjekte (pojedince, grupe, organizacije) u preduzeću i u njegovoj okolini. O krizi preduzeća se govori onda kada se ono nađe u teškoćama poslovanja i razvoja, a posledica toga je drastičan pad učinka njegovog delovanja i uspešnosti postizanja postavljenih ciljeva. Kriza preduzeća je posledica niza pogrešnih odluka i manjkavosti u njegovom poslovanju i razvoju.
Otkrivanje, sprečavanje i ovladavanje kriza spada u zadatak manadžera preduzeća. Stručna literatura o kriznom upravljanju i manadžmentu je obimna i neprekidno se povećava, a istraživanje kriznih strategija spada u sam vrh nauke o manadžmentu.U ovom radu su predmet pažnje samo neki (odabrani) aspekti veoma kompleksne problematike krize preduzeća i kriznog manadžmenta, a predstavljeni su u sledećim delovima:
• Definisanje krize preduzeća, vrste i oblici kriza;
• Analiziranje stanja i predviđanje događanja u preduzeću i u njegovoj okolini (prilike i opasnosti), a u okviru toga se razmatraju: uzroci i povodi krize preduzeća, odabrani modeli za brzo dijagnosticiraje financijskog boniteta preduzeća, te ponašanje manadžmenta i drugih učesnika preduzeća u krizi;
• Manadžment preduzeća i ovladavanje akutnih kriza, a u okviru toga posebna pažnja je posvećena: konceptima, ciljevima i strategijama za ovladavanje akutne krize, toku ovladavanja te krize i izgledima za njeno ovladavanje;
• Sprečavanje nastanka krize i lečenje kriznog stanja, a u okviru toga, pažnja je usmerena na: učinak (vlasničko) upravljanje i menadžment, reagovanje manadžmenta na nepovoljne uticaje (politike i probleme), te na sprečavanje potencijalnih i latentnih kriza.
1. Definisanje krize preduzeća, oblici i vrste kriza
1.1.Definicija krize
U stručnoj literaturi postoji mnogo definicija za krizu preduzeća, a zajedničko im je to što se u njima ističe da kriza predstavlja nepoželjnu pojavu koja negativno utiče na učinak njegovog delovanja i uspešnost postizanja postavljenih ciljeva. Svaka nepoželjna pojava koja zahvati jedan segment ili čak celokupno preduzeće ne mora da se kvalifikuje kao kriza, posebno ako je ona kratkotrajnog i prolaznog karaktera i bez značajnijeg dejstva na učinaki uspešnost delovanja preduzeća.Kriza preduzeća nastaje kada problemi preduzeća, zbog njegovih unutrasnjih slabosti i spoljasnjih opasnosti nadmaše (prevaziđu) prednosti, koje su rezultat njegovih jakih strana i povoljnih prilika u okolini. Poznati i priznati stručnjak za krizni manadžment U. Krystek krize definiše na sledeći način: Krize preduzeća su neplanirani i nepoželjni procesi koji traju ograničeno vreme, na koje je moguće uticati samo u ograničenoj meri i koji mogu imati svakojake moguće ishode (posljedice). One (krize) mogu suštinski i trajno ugroziti ili čak onemogućiti opstanak celokupnog preduzeća.Kriza pogađa nadređene ciljeve preduzeća, a ako su ti ciljevi ugroženi ili su sasvim nedostižni, onda to znači trajnu ugroženost ili uništavanje svrhe i ciljeva, pa i opstanka preduzeća kao subjekta koji samostalno i aktivno deluje u procesu privređivanja. Budući da je preduzeće na određeni način živi organizam, često se kriza u preduzeću i kriza u privredi upoređuje sa krizom kod bolesti i u životu ljudi. Kriza u preduzeću je posledica niza pogrešnih odluka i drugih manjkavosti u njegovom poslovanju i razvoju, pa, kao i kod čoveka, još u zdravom organizmu nastaju manja krizna žarišta, koja se, u slučaju neblagovremenog otkrivanja i liečenja, mogu proširiti i odvesti preduzeće u istinsku (akutnu) krizu, a krajnja posljedica toga može biti stečaj i likvidacija preduzeća. Kriza koja ima takav završetak najčešće prouzrokuje veliku štetu ne samo za preduzeće, već i za sve njegove učesnike: dotadašnji manadžment najčešće dobije otkaz; vlasnici preduzeća, finansijeri i drugi gube deo (ako ne i sav) kapitala koji su uložili u preduzeće; dobavljači i kupci ostaju bez tržišnog partnera; država ostaje bez prihoda koje je ostvarivala od preduzeća po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina; zaposleni gube zaposlenje itd. Ali, ako preduzeće preživi krizu, onda se može reći da kriza ima i neke dobre strane, kao npr.: "očisti" dotadašnji manadžment - moraju otići oni koji su preduzeće doveli u krizu; šanse da se dokazuju dobijaju novi, obično mlađi kadrovi; u krizi se bez odlaganja moraju rešavati mnogi problemi preduzeća koji su ranije bili zanemarivani; kriza je prilika da se promeni dotadašnja strategija preduzeća i da se poboljša sistem za blagovremeno upozoravanje na simptome (znakove) krize.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET