Uticaj novih tehnologija na organizaciju i vođenje sastanaka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj novih tehnologija na organizaciju i vođenje sastanaka". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
EKONOMIKA I ORGANIZACIJA
UTICAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA ORGANIZAJU I VOĐENJE SASTANKA
S A D R Ž A J
UVOD ................................................................................................................................... 3
1. PRAVILA I PRINCIPI ORGANIZOVANJA SASTANAKA....................................... 4
2. NEPRODUKTIVNI SASTANCI...................................................................................... 5
3. PRIMERI LOŠIH I DOBRIH SASTANAKA................................................................. 5
4. VEŠTINE KOJE OMOGUĆAVAJU EFIKASNO I EFEKTIVNO VOĐENJE SASTANAKA..........................................................................................................................8
5. UTICAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA UNAPREĐENJE SASTANAKA ............... .. 10
ZAKLJUČAK .......................................................................................................................12
LITERATURA ..................................................................................................................... 13
UVOD
Cilj ovog rada je da, u okviru domena jednog seminarskog rada, prikaže uticaj novih tehnologija na organizaciju i vođenje sastanaka. Da bi došli do postavljenog cilja neophodno je podsjetiti se osnovnih definicija pojma sastanka, pojasniti pravila i principe organizovanja sastanka, navesti najčešće greške koje prave učesnici i moderatori sastanaka, te prezentovati primere dobrih i loših sastanaka.
Poslovni ljudi mnogo vremena provode na sastancima. Ispitivanja pokazuju da se vreme provedeno na sastancima kreće do 80 % radnog vremena (u ovo vreme je često uključeno i dodatno vreme – prekovremeni sati). Sastancima se mogu smatrati bilo koji dogovori udvoje ili manjih grupa, slučajni susreti i telefonski razgovori. Jedan od osnovnih rezultata programa unapređenja sastanaka je značajno skraćivanje vremena trajanja sastanaka. Ako smo aktivni na promoviranju i praktičnim koracima za realizaciju unapređenja sastanaka, činit ćemo svakodnevne pomake za uštedom svog vremena, a također i svojih suradnika, podređenih i ostalih osoba u našem poslovnom okruženju. Vreme koje će nam se na taj način "osloboditi" možemo posvetiti drugim poslovnim aktivnostima ili osobnim interesima. Kao i u drugim područjima života tehnologija čini sastanke lakšim i učinkovitijim.
Sastanci su nezaobilazna životna činjenica, mjesto gdje se razmjenjuju informace, iznalaze najbolja rešenja i razvijaju kreativne ideje. Oni predstavljaju priliku da se udruže resursi za rešavanje problema, donošenje odluka i planiranje.
Postoji međutim i mišljenje da su sastanci gubljenje vremena. Studija Harvard Review-a: menadžeri u proseku provedu 3, 5 sati sedmično na sastancima, sastancima prisustvuje u proseku 8 ljudi od kojih svi vjeruju da prisustvo bar troje drugih ne neophodno.
Konsultant James Rice, koji je proučavao sastanke u 100 velikih UK kompanija, procjenjuje da ne više od 1 od 10 efektivno funkcionira.
Ovo podržava drugu studiju koja tvrdi da 90% poslovnih ljudi u UK vjeruje da je polovina vremena koje provedu na sastancima izgubljena.
Često se postavlja pitanje trebaju li nam sastanci? Odgovor je DA, ako pomoći njih možemo: doći do grupnih odluka; pomoći nekom drugom da donese odluku; pružiti savjet; informirati ili dobiti informaciju; podeliti informaciju; izneti neslaganje ili kreirati nove ideje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET