Uslužna ekonomija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uslužna ekonomija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS
Sremska Kamenica
Diferencijalni ispit iz predmeta
MARKETING USLUGA
Tema: USLUŽNA EKONOMIJA
Doc.dr Aleksandar Grubor
SADRŽAJ
UVOD
USLUŽNA EKONOMIJA
ULOGA USLUGA U NACIONALNIM EKONOMIJAMA
UČEŠĆE USLUGA U STVARANJU DRUŠTVENOG PROIZVODA
DEFINISANJE USLUGA
KOMPONENTE USLUGE I USLUŽNI PAKET
OPŠTE KARAKTERISTIKE USLUGA
RAZLIKE IZMEĐU ROBA I USLUGE
KLASIFIKACIJA USLUGA
ZAKLJUČAK
LITERATURA
UVOD
Krajem šezdesetih godina prošlog veka, uporedo s pobunom protiv društva koje legitimira razdvajanje proizvodne i vanproizvodne sfere, dolazi do strukturne promene u dominantnom obliku privredne proizvodnje. Hijerarhijski sklop manualnog rada i birokratiziovanog upravljanja sve više zamenjuju oblici rada zasnovanog na kreativnom organizovanju proizvodnje.
Postindustrijska i uslužna ekonomija sve više zamenjuju industrijsku ekonomiju, upošljavajući pritom znanje i kreativnost – upravo one snage koje su prethodno bile izdvojene iz sfere proizvodnje.
Sektor uslužnih delatosti pokazuje dominantan rast u ekonomiji što podrazumeva potrebu za izučavanjem problema u vezi sa marketingom usluga. Usluga je bilo koji čin ili delo koje jedna strana može ponuditi drugoj, koje je u osnovi neopipljivo i koje za posledicu nema nikakav vid vlasništva. Zadatak marketinga usluga je da proizvođač, distributer i maloprodavci ponude usluge sa dodatnom vrednošću koje bi se diferencirale na tržištu u odnosu na konkurenciju.
USLUŽNA EKONOMIJA
Uslužni sektor se vezuje za stvaranje novih radnih mesta, odnosno zasniva se na pronalaženju načina kako da se apsorbuje višak radne snage koji proizilazi iz poljoprivrede, rudarstva i industrije. Jedan od najvećih izazova svih nacionalhih ekonomija je rešavanje problema zaposlenosti. Danas, usluge su prisutne u svim proizvodima ekonomije, zbog čega se sve češće govori o ’’uslužnoj ekonomiji’’.
Uslužne aktivnosti predstavljaju akcije koje se tiču lica, stvari ili informacija. Sve navedene stavke zahtevaju postizanje odnosa razmene sa krajnjim korisnikom usluge.
Uslužni procesi se sastoje od dve vrste aktivnosti:
OPERATIVNIH – koji su definisani u koracima koji su neophodni da bi se usluga isporučila potrošaču
USLUŽNIH AKTIVNOSTI POTROŠAČA – lične interakcije koje nastaju između potrošača I davaoca usluge tokom procesa isporuke usluge.
Najznačajnije karakteristike uslužnih aktivnosti su:
Davalac i korisnik uluge moraju biti prisutni u isto vreme na istom mestu
Korisnik usluge učestvuje u proizvodnji
Kvalitet usluge zavisi od angažovanja radnika I njegove kvalifikacije
Uslužni proizvod je drugačiji od materijalnog jer ne može biti jasno ograničen
Promena u stanju lica ili stvari je uglavnom nepovratna.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET