Afte | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Afte". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
A Ф T E (APHTHAE)
Дипломски рад
Ментор: Проф. Др Злата Бркић
2010. Београд
САДРЖАЈ
1. УВОД ................................................................................................................................ 1
1.1. Дефиниција .................................................................................................................1
1.2. Етиологија ...................................................................................................................1
1.3. Епидемиологија ..........................................................................................................1
1.4. Наслеђе ........................................................................................................................2
1.5. Ендокрини поремећаји ...............................................................................................2
1.6. Траума ..........................................................................................................................2
1.7. Психогени фактори .....................................................................................................2
1.8. Бактеријске и вирусне инфекције ..............................................................................3
1.9. Алергија .......................................................................................................................3
2. Клиничка слика ..……………………………………........................……...…….….......4
2.1. Велике афте ....….....………………….……………....................…...…......…….….7
2.2. Мала афта .......................... .............................................................………………….8
2.3. Херпетиформне афте …….…........................................................………………….9
3. Превенција афти .......…....…...…………………….............................…………...….....9
4. Дијагноза …...………………...…………………....................................….………......10
4.1. Диференцијална дијагноза .....……………….....................................………….....11
4.1.1. Херпетични стоматит ..……….......…………..……..................................………..12
4.1.2. Епидемични стоматит……………......…….………...........................………...…..12
4.1.3. Механичке лезије …………………..….................................................………..….13
4.1.4. Алергијске промене на оралном епителу …..........…………................……..…...13
4.1.5. Иницијални стадијум сифилиса ……........................………................……….….13
4.1.6. Повратни херпес .……………………...................................................…………...14
5. Терапија ...………………………………...…................................................………….14
6. ЗАКЉУЧАK ...…………………………...…....................……………………………..17
7. ЛИТЕРАТУРА ...………………………..……....................…………………………...18
УВОД
Дефинициja
Афте су болне улцерације правилног облика, жућкастобеле боје, ограничене црвеним прстеном, које се јављају скоро по свим деловима усне дупље.
Реч Афта потиче од старогрчке речи која у преводу значи пали или гори. Овај назив помиње и Хипократ још 460. године пре Нове ере. Исти назив помиње и Целзус у првом веку Нове ере и њиме је означивао болне лезије у усној дупљи.
Епидемиологија
Афте поред обољења пародонцијума спадају у најчешћа обољења уста, њих називамо још рецидивирајуће (које се понављају) оралне улцерације, односно рецидивирајући афтозни стоматитис. Ремисије су различите дужине. Интервали без афта могу да трају и по неколико месеци, па чак и дуже. Рецидив се јавља изненада. Сматра се да сваки пети човек, или сваки други двадесетогодишњак, болује од афтозних лезија. Испитивања су показала да је највећи број оболелих између 20. и 40. године живота. После четрдесете године старости људи од ове болести све ређе обољевају, тако да се афте после шездесете године старости скоро и не јављају. Афте се чешће јављају код жена него код мушкараца и то у односу 6 -1, тј на шест оболелих жена долази један мушкарац. Болест се јавља у целом свету и то у већини случајева код особа вишег социо- економског слоја. Амерички аутори истичу да се афтозне болести јављају код оба пола, свих раса и етничких групација, али да се ипак афте нешто чешће јављају код белаца и азиских народа, док је ова болест код црнаца веома ретка, а у Европи оболи чак 17 посто популације.
Утврђена је и сезонска предилекција. Афте се најчешће јављају у пролеће са највећом фрекфенцијом у априлу и мају.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET