Kraniocerebralne povrede | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kraniocerebralne povrede". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Sadrzaj:
Povrede mozga………………………………………….1.
Povrede lobanje (fractura cranii)………………………..1.
Klinicka slika……………………………………………5.
Potres mozga (komocija, commotion cerebri)…………..7.
Komplikacije povreda mozga……………………………8.
Prognoza i ishod kranocerebralnih povreda……………..9.
Literatura………………………………………………..11.
Povrede mozga
Povrede glave i mozga su ceste, pogotovo kod mladjih muškaraca. Najcešci nacini povredjivanja su: saobracajna nesreca, pad sa visine, povrede u tuci, pad na ravnom, rane nanate vatrenim oružijem. Ove povrede se u literaturi cesto navode kao kraniocerebralne povrede ili neurotrauma. Prilikom ovih povreda cela glava, pa i mozak primaju manje ili više energije koja ih oštecuje.
Povrede se mogu podeliti na:
povrede kože (poglavina)
povrede lobanje
povrede mozga i drugih elemenata unutar lobanje
Povrede lobanje (fractura cranii)
Povrede lobanje se zovu prelomi (fraktura, fractura cranii). Oni se mogu podeliti na prelome svoda lobanje i prelome baze lobanje. Narocito je opasno ukoliko se radi o višestrukom prelomu iznad koga je koža povredjena i zaprljana. Takodje su opasni i prelomi kod kojih su delovi kosti utisnuti i, cepajuci omotac mozga (dura mater), vrše pritisak na mozak. Specificnu grupu predstavljaju prelomi koji se šire naniže na lice (sinuse, ocnu duplju,...).
Sam prelom lobanje zahteva pozornost u pracenju pacijenta jer ukazuje da je glava primila vecu koliciju energije i da se mogu javiti i drugi tipovi povreda. Cesto postoje i povrede ispod fraktura (npr. povrede arterija omotaca mozga sa izlivanjem krvi; povreda živca pokretaca lica prilikom preloma slepoocne kosti,...).
Ukoliko postoje prelomi na prednjem delu baze lobanje mogu se javiti modrice oko oka i isticanje krvi i likvora na nos (nasoliquorrhoea). U slucaju preloma slepoocne kosti cesto iz uha curi krv.
Dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskih (RTG, kraniogram) i CT (kompjuterizovana tomografija) snimaka lobanje.
Vecina preloma su tzv. pukotinasti prelomi (Fractura cranii linearis) koji, ukoliko su izolovani, zahtevaju samo pracenje. Operativno lecenje je potrebno ukoliko prelom dovodi do veceg pritiska na mozak, koštani delovi su zaprljani ili postoje drugi razlozi za razvoj infekcije (curenje likvora, komunikacija sa sinusima,...).
Slika: Šematski prikaz preloma lobanje koji ima više linija preloma, ali ne vrši pritisak na mozak
Mozak može biti povredjen direktnim ili indirektnim dejstvom sila povredjivanja na njega. Povrede tada mogu biti lokalizovane na jednom, nekoliko ili mnogo mesta u mozgu. Narocito su opasne  povrede koje direktno ili indirektno dovode do oštecenja moždanog stable.
Direktne lezije mozga mogu biti: potres mozga (commotio cerebri), nagnjecenja (kontuzije, contusio cerebri) i difuzne aksonalne lezije (laesio axonalis diffusa).
Indirektna oštecenja mozga nastaju najcešce kada se, krvarenjem u lobanji, formira ugrušak krvi (hematom) koji vrši pritisak na mozak. U zavisnosti od lokalizacije ugruška razlikuju se epiduralni hematom (Haematoma epidurale), Subduralni hematom (Haematoma subdurale), hematom u mozgu (Haematoma cerebri). Krv takodje može biti prisutna u šupljinama u kojima se nalazi likvor (subarahnoidalna hemoragija, hematocefalus).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET