Klasifikacija tumora prema tkivnom poreklu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Klasifikacija tumora prema tkivnom poreklu". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Studijska grupa: Strukovna medicinska sestra - tehničar
SEMINARSKI RAD IZ PATOLOGIJE
Tema : Klasifikacija tumora prema tkivnom poreklu
Septembar, 2010.
Beograd
Sadržaj:
Uvod
U širem smislu pojam "tumor" se koristi za oznacˇavanje lokalnog povećanja volumena tkiva, bez obzira na mehanizam njegovog nastanka. U užem značenju pojam "tumor" ukazuje na neoplastično bujanje jedne vrste tkiva. Prema modifikovanoj Borstovoj (Borst) definiciji "Tumor je lokalno, atipično, autonomno, neprestano i nesvrsishodno bujanje tkiva". U kliničkoj patologiji razlikuje se nekoliko vrsta tumora (sinonimi: blastom, neoplazija, neoplazma):
Benigni tumori (tumor benignus) su jasno ograničeni, rastu sporo pri čemu potiskuju i komprimiraju okolno tkivo. Nikada ne metastaziraju. Najčešće su ograničeni kapsulom. Rast benignih tumora ne dovodi do smrti organizma domaćina.
Maligni tumori (tumor malignus) se karakterišu infiltrativnim (invazivnim) i
destruktivnim rastom, pri čemu razaraju okolna normalna tkiva. Nejasno su ograničeni prema
okolini, a rastu brže od benignih tumora. Po pravilu daju metastaze (metastasis). U slučaju da se ne leče, dovode do smrti organizma domaćina.
Semimaligni tumori (zovu se i potencijalno maligni tumori) poseduju sve morfološke
karakteristike benignih tumora. Pokazuju sklonost da daju lokalne recidive, što naročito dolazi
do izražaja posle neadekvatnog primarnog hirurškog lečenja (delimično odstranjenje tumora). Iako retko, ovi tumori mogu i da metastaziraju. Recidivi ovih tumora mogu maligno da alterišu, a tada se ponašaju kao i svi maligni tumori. U ovu grupu tumora spadaju mikstni tumor pljuvačnih žlezda i ameloblastom.
Prekanceroze su benigne lezije iz kojih mogu nastati maligni tumori. Prema verovatnoći nastanka malignog tumora, razlikuju se obligatne prekanceroze koje često malign alterišu (morbus Bowen, melanosis circumscripta praeblastomatosa) i fakultativne prekanceroze koje retko maligno alterišu (hronične ulceracije kože, leukoplakia simplex).
Intraepitelni karcinom (carcinoma in situ) ima sve karakteristike karcinoma, a nije probio bazalnu membranu.
Pri formiranju naziva za pojedine vrste tumora osnovni princip je da se iza imena tkiva od kojeg potiče tumor dodaje nastavak -oma. Tako se benigni tumori veziva nazivaju fibromi (fibroma), hrskavičnog tkiva hondromi (chondroma), koštanog tkiva osteomi (osteoma), itd. Svi benigni tumori poreklom od žlezdanog epitela nazivaju se adenomi (adenoma). Maligni tumori poreklom od epitelnih tkiva su karcinomi (carcinoma), a od mezenhimnih tkiva su sarkomi (sarcoma).
Nazivu karcinom dodaje se i naziv za histološki tip koji u isto vreme ukazuje i na epitel iz kojeg je tumor nastao. Tako se karcinomi koji su poreklom iz pločasto-slojevitog epitela sa ili bez orožavanja, nazivaju planocelularni karcinomi (carcinoma planocellulare). Maligni epitelni tumor žlezdanog epitela je adenokarcinoma (adenocarcinom). Nazi
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET