Hemijske metode dezinfekcije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hemijske metode dezinfekcije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Dezinfekcija je postupak uništavanja živih mikroorganizama i redukcija njihovog broja na prihvatljivu mjeru uz uklanjanje nepoželjnih mikroorganizama. Cilj dezinfekcije je sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti.. Usljed neprovođenja dezinfekcije može doći do štetnih djelovanja mikroorganizama koja mogu uzrokovati kvarenje hrane i oboljenja kod ljudi ( trovanja hranom, bolničke infekcije i sl.) Učestalost i način provođenje dezinfekcije ovisi o vrsti mikroorganizama, vrsti objekta, te prirodi radnog procesa. Metode dezinfekcijskih postupaka:
- mehaničke metode
- fizikalne metode
- hemijske metode.
UVOD
Mikroorganizmi koji se dezinfekcijom nastoje ukloniti su raznovrsni. Poznavanje svakoga
od njih tj. njihovih bioloških osobina i "slabih tačaka", važno je za uspešnu primenu dezinfekcije i izbor dezinfekcionih sredstava i tehnike. Najvažniji su:
• Gljivice • Chlamidiae • Virusi • Bakterije • Mycoplasmae • Prioni.
Različiti mikroorganizmi pokazuju različiti stepen otpornosti prema dezinfekcionim sredstvima.
Sledeća šema pokazuje padajući niz od najotpornijih mikroorganizama do najosetljivijih.
-Prioni (BSE,CJD)
-Coccidia (Cryptosporidium)
-Bakterisjke spore (Bacillus)
-Mikobakterije (tbc.)
-Ciste (Giardia lamblia)
-Mali virusi bez omotača (polio)
-Gram negativne bakterije (Pseudomonas)
-Gljivice (Candida, aspergillus)
-Veliki virusi bez omotača (Enterovirusi, Adenovirusi)
-Gram pozitivne bakterije (S.aureus, Enterococcus)
-Virusi sa lipidnim omotačem (HIV,HBV)
OPŠTA PRAVILA DEZINFEKCIJE
1. Dezinfekciji, kad god je to moguće treba da prethodi čišćenje i pranje, čime se uz
makroskopsku nečistoću znatno redukuje broj i viabilnost mikroorganizama a pri tome
se uklanjaju organske materije koje mogu da neutrališu ili apsorbuju dezinficijense. Ako
se radi o naročito opasnim mikroorganizmima koji bi mogli da naškode osobama koje
sprovode dezinfekciju, tada se dezinfekcija sprovodi i prije čišćenja i opet poslije čišćenja.
2. Po pravilu dezinficijensi, naročito hemijski, ne deluju treutno već je potrebno određeno
vrijeme kako bi se u potpunosti ostvario predviđen učinak. Vrijeme (od nekoliko minuta do pola sata) zavisi od vrste uzročnika koji se želi da inaktiviše i od samog dezinfekcionog sredstva.
3. Dezinficijensi se razlikuju po svom spektru djelovanja, tj. jedni na neke mikroorganizme
deluju dobro, a na druge slabo ili nikako. Uopšte, dezinficijensi slabije djeluju na gljivice,
Gram-negativne bakterije, bakterijske spore, viruse i prione. Zato, u odnosu na cilj dezinfekcije, treba odabrati adekvatno dezinfekciono sredstvo i njegovu odgovarajuću koncentraciju.
4. Treba voditi računa i o činjenici da neke materije inaktivišu delovanje hemijskih dezinficijenasa. Uz organski materijal, krv i sl., to su na primjer plastične mase, pamuk (vata) i dr.
5. Važno je primenjivati tačnu koncentraciju prema uputstvu.
6. Pri upotrebi dezinficijenasa treba misliti na moguć uticaj na životnu sredinu.
7. Naravno, dezinfekciono sredstvo ne smije biti škodljivo za ljude.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET