Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja". Rad ima 26 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
iz
BIOLOGIJE
Naziv:
Geneticka uslovljenost mentalnih poremecaja
Medicinska škola Čačak, 2010
Geneticka uslovljenost ponasanja:
Ponašanje obuhvata svu raznoliku aktivnost jedinke usmerenu na uspostavljanju njene ravnoteže sa spoljašnjim svetom, a koja je u krajnjoj liniji namenjena njenom samoodržanju i produženju vrste.
Ponašanje je karakteristicno za svaku vrstu, ali i svaka jedinka vrste poseduje nijanse u ponašanju. Ono se u celini razvija i uoblicava u toku života u dodiru sa spoljašnjim svietom, ali mu je u osnovi genetska konstitucija. Ponašanje podsticu i spoljni i unutarnji podražaji. Pri tom, postoje i kriticna razdoblja za optimalan uticaj okolinskih cinilaca na odreden vid ponašanja. U vezi s tim je poznat ,,fenomen utiskivanja".
Oblici ponašanja
Oblici ponašanja su vrlo razliciti i po sadržini i po jacini i složenosti ispoljavanja sa stanovista genetike najpogodnija je sledeca klasifikacija:
1. nasledno, genetski uobliceni vidovi ponašanja
2. ponašanje sa urodjenom i stecenom osnovom
3. razumno ponašanje
U nasledno uoblicene oblike ponašanja spadaju tropizmi, refleksi, urodjeni nagoni i instikti. Za njih se nasleduje sema ponašanja koja moze biti jednostavna, ali i vrlo složena, a ostvaruje se po redosledu postupaka. Ovde ne ucestvuje svest ni motiv jedinke.
Geneticke promene:
Danas se smatra da genotip utice na razvice inteligencije sa oko 60%, sredina sa oko 30%,a interakcija genotipa i sredine sa oko 10%. Geneticke promene koje vode abnormalnostima u ponašanju mogu biti:
Geneticke promene koje vode abnormalnostima u ponasanju izazvane su:
-vidljivim poremecajima u gradji hromozoma (aberacije)
-mutacijama u gradji pojedinih gena
-mutacijama u poligenima
Aberacije:
Hromozomske aberacije (lat. aberatio = odstupanje od normalnog) su promene u genomu koje obuhvataju cele hromozome ili njihove delove. Mogu se uočiti pod mikroskopom za razliku od genskih mutacija.
Hromozomske aberacije ( hromozomopatije) dovode, skoro bez izuzetka, do manjih ili vecih mentalnih poremecaja osoba u cijim celijama se nadju. Jedino poremecaji u polnim hromozomima ne moraju imati ovakav efekat. Najveci broj mentalnih oboljenja, izazvanih mutacijama u pojedinacnim genima, spada u tzv. enzimopatije tj. poremecaje u sintezi jednog ili nekoliko enzima koji kontrolišu znacajne metabolicke procese u organizmu. Mutacije u poligenima, tj kompleksu naslednih cinilaca dovode do poremecaja u psihofiziološkim osobinama ljudi. Ti poremecaji se manifestuju kao šizofrenija, manijacna depresija, epilepsija i drugi psihoneuroticni poremecaji. Uticaj okolinskih cinilaca na ispoljavanje ovakvih oboljenja je prilicno znacajan. Navedene osobine ponašanja su tzv. aberantne osobine. Postoje i devijantne osobine ponašanja, tj. osobine koje u nešto manjoj mjeri odstupaju od normalnog ponašanja. Takve osobine su naklonost kriminalu, samoubistvu, korišcenju alkohola ili droge, homoseksualnost i mnoge druge. I devijantne osobine (narocito alkoholizam) su pod znacajnim uticajem sredinskih cinilaca.
U zavisnosti od toga da li predstavljaju promene u građi ili broju hromozoma razlikuju se dva tipa :
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET