Faktori razvoja ličnosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Faktori razvoja ličnosti". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA ZDRAVSTVENO - SANITARNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA “VISAN”
SEMINARSKI RAD
PSIHOLOŠKI FAKTORI KOJI UTIČU NA RAZVOJ LIČNOSTI
Beograd, decembar 2009. godine
SADRŽAJ:
1. Uvod 3
2. Teorije razvoja ličnosti 4
3. Faktori razvoja ličnosti 5
4. Psihološki faktori razvoja ličnosti 5
4.1 Motivacija ličnosti 5
4.2 Moralna svest 8
4.3 Frustracije 8
5. Literatura 9
1. UVOD
Po nekim psiholozima smatra se da je svaki čovek u izvesnom pogledu: “ kao svi drugi ljudi; kao neki drugi ljudi, kao ni jedan drugi čovek.
Ličnost je veoma slojevita i kada govorimo o njoj moramo dati odgovore na neka osnovna pitanja: koji su najvažniji momenti koje treba proučavati i prikazivati ( struktura ličnosti ); što pokreće ljude na aktivnost ( dinamika ličnosti ); od kojih faktora zavise osobine ljudi i u kom stepenu se formiraju kod pojedinog čoveka ( razvitak ličnosti ). Izrazom ličnost mi označavamo relativnu dosljednost, jedinstvo i osobenost ponašanja pojedinog čoveka.
2. TEORIJE RAZVOJA LIČNOSTI
Postoje razne teorije razvoja ličnosti. Najvažnije su slijedeće tri: nativizam, empirizam i dinamična shvatanja.
2.1 Nativistička teorija
Pristalice nativističke teorije smatraju da je nasleđe jedini, ili bar odlučujući faktor od kog zavisi razvoj ličnosti. Oni smatraju da od nasleđa zavise ne samo sposobnosti, temperament nego i sve druge osobine ličnosti, npr. ambicioznost, marljivost i slično.
Prema nativističkom shvatanju u vaspitanju je najvažnije ustanoviti kakve su dečije nasledne osobine. Znači da li je dete nasledilo nadprosečne sposobnosti ili ima urođenih nedostataka. Dakle, može se razvijati samo ono što je detetu nasleđem dato.
Ovo stanovište bilo je naročito izraženo tokom istorije u plemićkim porodicama, koje su se zalagale isključivo za nasledna prava.
2.2 Empiristička teorija
Krajem XVII i početkom XVIII vijeka nova građanska klasa počinje se zalagati za prava sposobnih i talentovanih. Za njih je bilo važno dokazati da sposobnosti nisu nasledne, već da su posledica delovanja okoline u kojoj svaki pojedinac živi.
Ovo stanovište, po kom je ličnost isključivo rezultat delovanja sredine, naziva se empirizam. Dakle, razlike između pojedinih ličnosti nastale su jedino kao posledica razlika u uslovima u kojima su pojedinci živeli. Da su svi živeli pod istim uslovima ne bi bilo razlike među njihovim ličnostima.
2.3 Dinamična shvatanja
Polemika između nativista i empirista danas se može smatrati prevaziđenom. Mi zapravo ne smemo prihvatati ni jednu krajnost ovih shvatanja, već ih trebamo sjediniti u jedinstvenu celinu. Najbitnije je prihvatiti činjenicu da ni jedna crta ili osobina nije isključivo nasledna ili rezultat spoljašnih uslova sredine. Na primer za plave oči mi ne možemo sa sigurnošću reći da su nasleđene, jer je moguće da na boju očiju utiče ishrana u najranijem detinjstvu, međutim boja se uopšte ne bi pojavila da nije bilo roditelja i normalnog začeća.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET