Etičke dileme veštackog oplođenja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Etičke dileme veštackog oplođenja". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
Tema : Etičke dileme veštačkog oplođenja
Mart, 2010.
S A D R Ž A J
TOC o "1-3" h z u
UVOD
Veštačka oplodnja je ubacivanje spermatozoida u vaginu pomoću instrumenata. Veštačka oplodnja kod ljudi prvi put je zabeležena krajem XIX veka. Veliki broj ranih slučajeva obavljao se u tajnosti. Tek početkom pedesetih, kada je zamrzavanje spermatozoida postalo tehnički izvodljivo, veštačka oplodnja kod ljudi postala je rasprostranjena. Prvi ljudski potomak nastao iz zamrznutog semena rođen je 1953. Danas je veštačkom oplodnjom začeto preko 65.000 dece rođene svake godine u SAD.Veštačka oplodnja koristi se da bi se postigla trudnoća kada je iz nekog anatomskog razloga onemogućeno začeće direktnim (prirodnim) putem. Kada je muškarac sterilan, spermatozoidi se uzimaju od davaoca koji nema istoriju genetskih ni infektivnih bolesti. U slučajevima kada žena ne može da zatrudni zbog oštećenih jajovoda, može se hirurškim putem uzeti njena jajna ćelija koja se zatim oplodi in vitro - to jest, u posebnoj posudi koja u laboratorijskim uslovima simulira okruženje koje je u jajovodima, gde se onda ćelija normalno oplodi. Embrion se tada prebacuje u ženinu matericu da bi se dalje razvijao na uobičajen način. Poslednjih godina veštačka oplodnja se koristi kao način da parovi u kojima žena ne može da zatrudni, dobiju dete. Muževljevi spermatozoidi se koriste da se oplodi jajna ćelija tzv. surogat majke, žene koja se ponudila da nosi dete do kraja trudnoće, obično uz novčanu naknadu, i da ga odmah nakon rođenja preda. 1998. lekari su objavili da su pronašli uspešan metod da izaberu pol bebe koja se rađa veštačkom oplodnjom: Pošto ljudski X hromozom (ženski) poseduje 2.8% više DNK nego Y hromozom (muški), moguće je sortirati spermatozoide na osnovu količine DNK koju sadrže; grupa X sadrži oko 85% spermatozoida koji nose X hromozom, dok grupa Y sadrži oko 65% spermatozoida koji nose Y hromozom. Jajna ćelija se može oploditi spermatozoidima iz bilo koje grupe, zavisno od toga koji je željeni pol deteta. Ova tehnologija se koristi kod parova koji imaju istoriju genetskih poremećaja vezanih za pol, ali u početku je razvijena za životinje na farmama.
Veštačka oplodnja kod ljudi izazvala je kompleksne zakonske, verske, društvene i etičke polemike vezane za prirodu roditeljstva, pravo na biološke roditelje, i eugenička pitanja. Napredak reproduktivne tehnologije, međutim, ne čeka rešenja za takva pitanja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET