Propisi o apotekama, lekovima i opojnim drogama | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Propisi o apotekama, lekovima i opojnim drogama". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 ВИСОКО ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
„ВИСАН“
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Санитарно-еколошко законодавство и надзор
Тема: Прописи о апотекама, лековима и опојним дрогама
Ментор: Студент:
Проф.др Драган Батавељић Маја Милошевић
Бр.индекса 4-34/2010
Београд,2011.год
Садржај:
1.Увод…………………………………………………………………...…………3
1.1 Апотека кроз историју.................................…………………………...……...3
2. Лекови – дефиниција и подела……………………………………...………...5
3.Производња и промет лекова. ....................…………………………………...6
3.1.Прописивање и издавање лекова. ……........................……………………...7
4. Производња и промет опојних дрога.......................………………………….9
5.Закључак............................................................................................................. 11
6.Литература...........................................................................................................12
1.Увод
1.1. Апотека кроз историју
До почетка процеса стварања прве српске државе (1804-1835) , у Србији није било ни трага о организованом апотекарству. Народ се лечио разним лековитим биљем,али и гатањем, врачањем и разним другим празноверицама.Постепеним ослобађањем од турске владавине, у Србији је постепено почело организовање здравства и долазак школованих лекара и апотекара из Европе.
Власник прве апотеке у Србији у 19.веку (1813.год.), био је Антон Делини, који је из Земуна прешао у Београд и радио као лекар у турском гарнизону.После окончања устанка у Србији, прва цивилна апотека била је у власништву италијанског лекара Вита Ромите, из Ливорна који је до 1823.године био лични лекар београдског везира, а потом је прешао у службу кнеза Милоша.Вито Ромита је остао у Крагујевцу до 1824.године, када је премештен у Београд, где је пренео и своју приручну апотеку, која је постојала до 1828.године. Поред поменутих приручних апотека, у Србији су се лекови могли пронаћи једино у појединим дућанима или код путујућих трговаца.
Српско апотекарско друштво је на првом конгресу апотекара, који је одржан 1922.године, иницирало да се формира сталешка организација Апотекарска комора, и тек јануара 1925.године донета је Уредба о апотекарској комори. Комора је знатно утицала на сталешка питања апотекара, предлагала је уређење пословања, норме и понашање апотекара.Апотекарска комора у Београду је 1927.године урадила Закон о апотекарству на врло стручан, модеран и организован начин.Апотекарска комора је имала снажан утицај на развој, организовање и уређење апотекарства све до 1944.године. Крајем 1944.године, апотекари у Србији организовали су се, да уреде снабдевање лековима и санитетским материјалом, јер је рат још трајао, и потреба за санитетом је била изузетно велика.На територији Србије радиле су укупно 523 апотеке.Године 1948, Удружење апотекара Србије мења назив у Удружење фармацеута Србије, 1955.године у Српско фармацеутско друштво, а 1970године у Фармацеутско друштво Србије.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET