Podela menadžerskih poslova u Domu zdravlja Boško Vrebalov u Zrenjaninu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Podela menadžerskih poslova u Domu zdravlja Boško Vrebalov u Zrenjaninu". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

PANEVROPSKI UNIVERZITET
APEIRON
FAKULTET ZDRAVSTVENIH NAUKA
Banja Luka
Predmet:
Organizacija zdravstvenih ustanova
TEMA:
Podela menadžerskih poslova u Domu zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu
- Seminarski rad -
Doc. dr
Severin Rakić
Banja Luka
~ maj 2011.godine ~
SADRŽAJ
1. UVOD
M
enadžment je proces planiranja, organizovanja i kontrolisanog rada ljudi u datim uslovima radi postizanja ciljeva.
Naučna dostignuća u domenu biomedicinskih nauka uslovila su usavršavanje organizacije unutar zdravstvenog sistema, sa ciljem usmeravanja procesa u zdravstvu sa efikasnijim korišćenjem potencijala ljudi i resursa. Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite stanovništva obeležava procedure pomoću kojih se zahtevi za zdravljem ispunjavaju pružanjem specifičnih usluga zdravstvene nege korisnicima.
Pojam menadžmenta u zdravstvenoj zaštiti - domu zdravlja, mora se posmatrati kao upravljački proces koji je orjentisan na međuljudske odnose, komunikaciju i ponašanje u zdravstvenoj ustanovi.
Za razliku od tradicionalnog upravljanja organizacionim sistemima, za koji je bio karakterističan analitički pristup i interdisciplinarno rešavanje poslovnih problema, savremeni menadžment zdravstvene ustanove se odlikuje sintetičkim pristupom i transdisciplinarnim rešavanjem poslovnih problema.
Putevi saznanja i sticanje uverenja o nečemu, posebno ako su u pitanju sistemi kao što su zdravstvene ustanove i ljudske organizacije uopšte, nisu definitivno određeni i razlikuju se s obzirom na društveno-političko uređenje države, te nivo ekonomskog razvoja i socijalne brige u regionu. Stoga postoje brojni alternativni i čak rivalski pristupi istraživanju ponašanja i upravljanja zdravstvenim organizacijama.
Sa izuzetkom čiste istraživačke i druge znatiželje, sva ostala izučavanja upravljanja obavljaju se sa ciljem da se odgovori na pitanje: kako uspešnije upravljati? Bogata akademska literatura ima tu normativnu svrhu — da uči kako se uspešno upravlja. Konsultantske organizacije samo to rade tj. traže odgovore na napred postavljeno pitanje. Velike i male priče i pripovesti o menadžmentu, na kraju krajeva, pokušavaju da odgovore na isto pitanje. Dakle, šta je to što bitno određuje nivo uspešnosti upravljanja jednom zdravstvenom organizacijom?
Zdravstveni sistem bi mogao da se definiše kao deo opšteg društvenog sistema, odnosno jedan od njegovih podsistema, čiji je glavni zadatak unapređenje i očuvanje zdravlja. Sa opštim društvenim razvojem, jača i razvoj zdravstvenog sistema i njegovog značaja i uloge u opštem razvoju.
1.1. Pojam i struktura menadžmenta zdravstvene ustanove
S
ve aktivnosti u jednom organizacionom sistemu uopšteno ali i u okviru zdravstvene ustanove kao sistema se, prema svome karakteru, mogu se podeliti na dve osnovne grupe:
izvršne aktivnosti, tj. aktivnosti koje se neposredno izvršavaju (npr. lekarski pregled, previjanje rane, utovar, istovar i sl.);
dispozitivne aktivnosti, tj. aktivnosti kojima se konkretizuju, iniciraju i usmeravaju izvršne aktivnosti (npr. donošenje odluke o tome ko treba da obavi određene izvršne aktivnosti, na koji način i u kom roku, zatim aktivnosti na izdavanju naloga, ili koordinaciji izvršavanja pojedinačnih zadataka).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET