Patologija krvnih i limfnih sudova-Arterioskleroza | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Patologija krvnih i limfnih sudova-Arterioskleroza". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj
1.Uvod.............................................................................................................................................32.Arterioskleroza………................................................................................................................4 3 .Faktori rizika………………………………...............................................................................5 4.Simptomi i dijagnoza…..............................................................................................................5 5. Zaključak ....................................................................................................................................8 6.Literatura….................................................................................................................................9
Uvod
Rudolf Virchow je 1858. godine u svojoj knjizi „Celularna patologija“ arteriosklerozu smatrao za zapaljensko oboljenje arterija, ipak je kasnije preovladalo mišljenje da je u pitanju degenerativno oboljenje arterija, kao bolest civilizacije . Međutim, danas, 146 godina od iznošenja Virchowljevog mišljenja, došlo se do zaključka da u koronarnoj arteriosklerozi nije od primarnog značaja stepen suženja lumena, već ruptura arteriosklerotične ploče sa sekundarnom opstrukcijskom trombozom i često po život smrtonosnim komplika cijama . U destabilizaciji arteriosklerotične ploče i njenoj rupturi danas se veliki značaj ponovo pridaje upravo procesu zapaljenja i smatra se da ono igra fundamentalnu ulogu u procesu aterogeneze.
2.Arterioskleroza
Arterije su krvni sudovi koji nose kiseonik i hranljive materije iz srca u ostatak tela. Zdrave arterije su fleksibilne i elastične. Vremenom, zidovi postaju debeli i kruti što ograničava protok krvi u organe i tkiva. Ovaj process se zove arterioskleroza, odnosno otvrdnjavanje arterija.
Arteriosclerosis je bolest koju nije jednostavno opisati u par rečenica. Ona spade u organske strukturne pojave. To je angioorganopatija okluzivnog karaktera. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 40 godina i karakteriše se zadebljalim i neelastičnim zidom. Arteriosclerosis nastaje usled pojave ateroma u zidu krvnog suda koji postaje neravan i nepravilan. Arterioskleroza ponekad zahvata velike, važnije krvne sudove kao npr. aortu. Međutim, najčešće se javlja u arterijama koje hrane mozak i donje ekstremitete pa stoga dolazi do javljanja ozbiljne hronične ishemije. U ovom procesu učestvuje i oštećenje malih, distalnih arterija. Naglo pogoršanje ishemič nih tegoba znak je tromboze ili embolije, što je praćeno gangrenom.
Ona predstavlja tipičnu bolest savremenog čoveka i vodi na listi morbiditeta i mortaliteta sa fatalnim komplikacijama, naročito u nivou koronarnih srčanih i moždanih arterija. Dok je ranije smatrana za bolest starih osoba, sada je sve veći broj osoba srednjih i mlađih godina koje su još u punoj radnoj aktivnosti.
Vrste arterioskleroze:
Kad je reč o arteriosklerozi misli se na sve oblike skleroze zida arterije, bilo da je u pitanju pretežna ateromatoza, medijska skleroza. Dijabetička ateroskleroza ili periferna arterioskleroza različite geneze. Ima različitih klasifikacija, ali sve one vode računa o anatomskim promenama I kliničkim pojavama.
-Medijska skleroza
-Senilna hiperplastična
-Monckenbergova medioskleroza sa klasifikacijama
-Skleroza intime
-Arteriološka skleroza (bubrega kao i drugih viscelarnih organa u hipertenziji)
-Areteriosclerosis obliterans
3.Faktori rizika
Promenljivi faktori rizika za pojavu kliničkih manifestacija su:
životne navike (stil života) i neke biohemijske ili fiziološke karakteristike.
Životne navike obuhvataju:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET