Parkinsonova bolest | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Parkinsonova bolest". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Odeljenje za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja
SEMINARSKI RADHUMANA GENETIKA
TEMA: PARKINSONOVA BOLEST
Beograd, 2011
Sadržaj
Sadržaj 1
Uvod 2
Epidemiologija i etiologija 3
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza 4
Klinička slika 5
Patologija 8
Terapija 10
Ishrana bolesnika 13
Prognoza bolesti 14
Zaključak 15
Litertura 16
Uvod
Poremećaji pokreta obuhvataju širok raspon stanja koja se karakterišu: poremećajima voljnih pokreta ili postojanjem neodgovarajućih, nevoljnih pokreta i tradicionalno se vezuju za poremećaje bazalnih ganglija. U funkcionalnom smislu bazalne ganglije su samo jedinice većih neuronskih krugova kroz koje određena motorna informacija prolazi tokom svoje obrade u mozgu. Bolesti bazalnih ganglija uključuju dve kategorije motornih poremećaja: hipokinetički i hiperkinetički sindrom. Hipokinetički sindrom podrazumeva siromaštvo spontane motorike (Parkinsonova bolest), dok se hiperkinetički sindrom u kliničkom smislu izjednačava sa nevoljnim pokretima (diskinezija).
Definicija Parkinsonove bolesti. Parkinsonova bolest je hronična neurodegenerativna bolest koja se karakterističnim simptomima manifestuje kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i početka neke motoričke radnje. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni.
Nazvana po engleskom lekaru Džejmsu Parkinsonu, koji ju je po prvi put opisao 1817. godine u svom delu „An essay on shaking palsy“ i prvobitno nazvao drhtajućom paralizom zbog njenih onesposobljavajućih simptoma. Opisi karakterističnih simptoma bolesti koji su primećeni kod obolelih nisu se puno izmenili od tada. Simptomi uključuju sporost u izvođenju pokreta, gubitak u ritmu i spontanoj motorici, povećanje tonusa mišića ili ukočenost i ritmično pdrhtavanje određenih delova tela. Kod bolesnika je karakterističan polupognuti stav čitavog tela sa nogama savijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima.
Epidemiologija i etiologija
Parkinsonova bolest je treći najučestaliji neurološki poremećaj kod ljudi. Javlja se u 1% populacije starije od 60 godina. Incidencija I prevalencija parkinsonove bolesti rastu sa povećanjem starosti populacije. Nešto češće oboljevaju muškarci nego žene. Danas u svetu od Parkinsonove bolesti boluje oko 2 miliona ljudi, a predpostavlja se da bi se taj broj mogao udvostručiti do 2040.
Iako hereditarno uzrokovana Parkinsonova bolest zahvata tek manji broj bolesnika, uža rodbina ima 17% šanse da oboli za vreme svog životra ukoliko u porodici ima osoba sa ovim oboljenjem. Iako se otprilike kod 15% osoba Parkinsonova bolest dijagnostikuje pre 50. godine, slučajevi su učestaliji u starijoj životnoj dobi.
Tačan uzrok degeneracije dopamina je nepoznat, predpostavlja se da je posledica interakcije genetičkih činilaca (starenje, muški pol, bela rasa, emocionalni stres, stidljivost, depresivnost, zatvorenost, pozitivna porodična anamneza) I činioca sredine (trauma, izlaganje herbicidima I pesticidima, CO, teškim metalima, metanolu, lekovima, antipsihoticima, antiemeticima, život u raralnoj sredini). Prema mišljenju nekih stručnjaka, iako se Parkinsonova bolest direktno ne nasleđuje, neki ljudi mogu naslediti genetsku sklonost za razvoj ove bolesti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET